Da li ste znali da sve bolesti počinju u stomaku?
Sve bolesti počinju u stomaku.
-Hipokrat
Hipokrat je ovo rekao još pre 2000 godina ali mi tek sada razumemo pravi značaj njegovih reči i koliko je bio u pravu.
Istraživanja u poslednjih 20 godina su otkrila da je zdravlje vašeg stomaka kritično za vaše sveukupno zdravlje. Poremećaji u stomaku doprinose razvoju dijabetesa, gojaznosti, reumatoidnog artritisa, autizma, depresije, sindroma hroničnog umora i drugih hroničnih oboljenja. Zapravo, mnogi smatraju da će zdravlje stomaka biti najveći zdravstveni cilj 21. veka.
Crevna flora
Naša creva su dom za otprilike 100,000,000,000,000 (100 triliona) mikroorganizama. To znači da se u ljudskom organizmu nalazi 10 puta više bakterija nego što ima svih ljudskih ćelija u celom organizmu. Poznato je preko 400 različitih vrsta crevnih bakterija.
Tek smo od skora počeli da razumemo ulogu crevne flore u razvoju bolesti. Pre svega, crevna flora doprinosi normalnoj stomačnoj funkciji, obezbeđuje zaštitu od infekcije, reguliše metabolizam i sadrži skoro 80% imunog sistema.
Na našu nesreću, nekoliko tekovina modernog načina života direktno doprinose poremećaju crevne flore:
Antibiotici i drugi lekovi, kao hormonski preparati za kontrolu rađanja ili lekovi protiv upale (brufen, aspirin) i drugi,
Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima (beli hleb, keks, razne poslastice), šećerom i industrijskim namirnicama (sva zapakovana hrana sa etiketom koja objašnjava sastav namirnice),
Ishrana siromašna vlaknima,
Toksini iz hrane (gluten iz pšenice, industrijski proizvedena biljna ulja) koji uzrokuju propustljivost creva,
Hronični stres,
Hronične infekcije.
Antibiotici su naročito štetni za crevnu floru. Nedavne studije su pokazale da antibiotici uzrokuju veliki i brz gubitak raznovrsnosti i promene u sastavu crevne flore. Ovi gubici se ne mogu nadoknaditi bez intervencije.
Takođe znamo da novorođenčad koja su rođena carskim rezom i nisu dojena i koju su rodile majke sa lošom crevnom florom imaju mnogo veće šanse da i sami razviju lošu crevnu floru. Zbog toga oni imaju mnogo veću predispoziciju da obole od gojaznosti, dijabetesa, ekcema/psorijaze, depresije i drugih hroničnih oboljenja. (1), (2), (3), (4)
Stomačna barijera
Creva i želudac su, zapravo šuplja cev koja polazi od usta i završava se na anusu. Sve što uđe u usta i ne svari se, proći će kroz creva i izaći će napolje. To je, u stvari jedna od osnovnih funkcija creva: da spreči strane supstance da uđu u organizam. Kada crevna barijera postane propustljiva (permeabilna) veliki molekuli, najčešće proteina, dospevaju u krvotok. Obzirom da se oni nalaze na pogrešnom mestu organizam aktivira odbrambene snage i napada ih. Studije pokazuju da ovi napadi igraju veliku ulogu u razvoju autoimunih bolesti kao Hašimoto tireoiditis ili dijabetes tip1, na primer. Zapravo, propustljivost creva je neophodan usluv za razvoj autoimunih oboljenja. (5), (6), (7), (8)
Kada su creva propustljiva molekuli raznih toksina (gluten, BPA, pesticidi iz hrane, aditivi) dospevaju u krvotok i truju nas, što direktno, što zahvaljujući imunom odgovoru, koji je uvek sistemski. Dakle, zahvata ceo organizam, što znači da se oboljenje može razviti na bilo kom organu (pankreas, bubrezi, jetra, mozak).
Važno je znati da ne morate imati stomačne tegobe da bi imali propustljiva creva. To se može manifestovati kao kožni problemi (ekcem, rozacea, psoriaza), autoimuna oboljenja (Hašimoto, reumatoidni artritis), mentalna oboljenja, autizam, depresija i drugo. Istraživači su pronašli da protein Zonulin pojačava propustljivost ceva. Zapravo, uspeli su da izazovu dijabetes tip1, kod životinja, samo ih izlažući Zonulinom. Jedan od osnovnih razloga zbog kojih je gluten na lošem glasu je taj što povećava produkciju Zonulina i direktno izaziva propustljivost creva.
Umor, upale i depresija
Ako imate propustljiva creva verovatno imate i lošu bakterijsku crevnu floru, i obrnuto. Kada su vaša crevna flora i crevna barijera oštećene, patićete od raznih upala. Ovaj sistemski proces dovodi do razvoja autoimunih oboljenja. Uobičajeni simptomi najčešće nisu stomačne tegobe, već umor, depresija, nedostatak koncentracije, pospanost, nedostatak energije, alergije, glavobolje i drugo. Dakle, potrebno je da rekonstruišete crevnu floru i uspostavite integritet stomačne barijere.
Kako da obnovite i rekonstruišete zdravlje vašeg stomaka
Na mnoge stvari koje se tiču našeg zdravlja mi imamo uticaja. Zato preduzmite ovih nekoliko koraka koji će obnoviti i rekonstruisati vaš stomak i sveukupno zdravlje:
Uklonite toksine iz hrane Većina ljudi, kada se pomenu toksini, pomisli na štetne hemikalije. Iako je ovo istina, postoji mnogo skrivenih toksina, naročito u našoj hrani. Neki od najčešće korišćenih u našoj ishrani su: rafinisane žitarice, industrijska ulja, šećer i GMO (genetski modifikovane) namirnice.
Dovedite svoje kapacitete pravilnog varenja hrane do maksimuma, koristeći digestivne enzime
Jedite fermentisanu hranu kao kefir, jogurt, kiseli kupus
Uzimajte puno probiotskih suplemenata-najbolji su oni sa što raznovrnijim sojevima i što većim brojem bakterija. Utvrđeno je da adekvatna crevna flora ima ključnu ulogu u formiranju imunog sistema. (9, 10). Nedosatatak zdravih crevnih bakterija je povezan sa alergijama i generalno, sa pojačanim autoimunim odgovorom. Nova istraživanja potvrđuju jasnu povezanost poremećaja bakterijske mikroflore sa gojaznošću. (11), (12),
Oslobodite se eventualnih štetnih mikroorganizama u stomaku (paraziti, gljivice, bakterije),
Kontrolišite stres. Pored loše ishrane, mnogi drugi faktori mogu uticati na povišen nivo stresa. Prejedanje, malo sna, premalo zadovoljstava u dnevnom životu, pritisci na poslu i porodici. Stres se može veoma efikasno kontrolisati jednostavnim vežbama disanja, redovnim i kvalitetnim obrocima, redovnim i dovoljnim snom, meditacijom, jogom itd.
Literatura:
1. Eur J Clin Microbiol Infect Dis. 2004 Jun;23(6):463-70. Epub 2004 May 27.Effects of mode of delivery and necrotising enterocolitis on the intestinal microflora in preterm infants.
Hällström M1, Eerola E, Vuento R, Janas M, Tammela O.
2. Pediatr Res. 2002 Jul;52(1):6-11.Mode of delivery and asthma -- is there a connection? Kero J1, Gissler M, Grönlund MM, Kero P, Koskinen P, Hemminki E, Isolauri E.
3. Arch Dis Child. 2004 Nov; 89(11): 993–997. doi: 10.1136/adc.2003.043265 PMCID: PMC1719727 Caesarean section and gastrointestinal symptoms, atopic dermatitis, and sensitisation during the first year of lifeB Laubereau, B Filipiak-Pittroff, A von Berg, A Grubl, D Reinhardt, H Wichmann, S Koletzko, and t for
4. Early Hum Dev. 2010 Jul;86 Suppl 1:13-5. doi: 10.1016/j.earlhumdev.2010.01.004. Epub 2010 Feb 4. Mode of delivery affects the bacterial community in the newborn gut. Biasucci G1, Rubini M, Riboni S, Morelli L, Bessi E, Retetangos C.
5. Immunol Lett. 2004 May 15;93(2-3):97-108. Commensal bacteria (normal microflora), mucosal immunity and chronic inflammatory and autoimmune diseases. Tlaskalová-Hogenová H1, Stepánková R, Hudcovic T, Tucková L, Cukrowska B, Lodinová-Zádníková R, Kozáková H, Rossmann P, Bártová J, Sokol D, Funda DP, Borovská D, Reháková Z, Sinkora J, Hofman J, Drastich P, Kokesová A.
6. Current Opinion in Rheumatology: July 2000 - Volume 12 - Issue 4 - pp 300-305, Infectious arthritis and immune dysfunction, Reactive arthritis Toivanen, Auli MD; Toivanen, Paavo MD
7. Ann N Y Acad Sci. 2009 May;1165:195-205. doi: 10.1111/j.1749-6632.2009.04037.x.
8. Tight junctions, intestinal permeability, and autoimmunity: celiac disease and type 1 diabetes paradigms. Visser J1, Rozing J, Sapone A, Lammers K, Fasano A.
Ann N Y Acad Sci. 2009 May;1165:195-205. doi: 10.1111/j.1749-6632.2009.04037.x.
9. Gut Flora, Probiotics and Vitamins A+D – Do they influence Allergy and Autoimmunity.
Michael Ash BSc, DO, ND FDipION , Nature immunology
10. US National Library of Medicine National Institutes of Health, Gut. 2005 Mar; 54(3): 317–320. doi: 10.1136/gut.2004.053785 PMCID: PMC1774411, Microbes, immunoregulation, and the gut, G A W Rook and L R Brunet
11. Nature 444, 1022-1023 (21 December 2006) | doi:10.1038/4441022a; Received 8 October 2006; Accepted 10 November 2006; Published online 21 December 2006, Microbial ecology: Human gut microbes associated with obesity, Ruth E. Ley1, Peter J. Turnbaugh1, Samuel Klein1 & Jeffrey I. Gordon1
12. Nature 444, 1027-1031 (21 December 2006) | doi:10.1038/nature05414; Received 8 October 2006; Accepted 7 November 2006, An obesity-associated gut microbiome with increased capacity for energy harvest
Peter J. Turnbaugh1, Ruth E. Ley1, Michael A. Mahowald1, Vincent Magrini2, Elaine R. Mardis1,2 & Jeffrey I. Gordon1
