Krstašice i štitasta žlezda

Kada se pacijenti žale na uporan višak kilograma, žudnju za određenom vrstom hrane, suvu kožu, akne ili ekcem, neobjašnjiv umor, anksioznost, nemogućnost koncentracije, probleme sa menstruacijom ili začećem ili loše laboratorijske rezultate holesterola, gvožđa ili šećera, odmah ispitujem rad njihove štitaste žlezde.

Postoji mnogo razloga zbog kojih veliki procenat populacije pati od smanjenog rada štitaste žlezde. Dijapazon je veoma širok. Od toksina kojima smo izloženi, kao živa, na primer, koja blokira ulaz tireoidnih hormona u ćeliju, do niskog nutritivnog statusa, koji inhibira konverziju neaktivnog T4 hormona u aktivni T3 oblik. Obzirom da je svaka osoba različita, pravi je detektivski posao otkriti individualne uzroke.

Međutim, tokom istraživanja i otkrivanja uzroka nastanka usporenog rada štitnjače, nikada ne ispitujem koliko neka osoba jede povrća iz grupe krstašica (brokolija, kelja, kelerabe, kupusa, karfiola i drugog).

DSC_1576.jpg

Postoji mnogo „estradnog nutricionizma“ danas. Mnogi veruju da znaju sve o ishrani samo zato što su pročitali nekoliko članaka sumnjivog kvaliteta. Naročito su opasne priče o ishrani upućene od strane onih koji prodaju neki suplement ili dijetetski proizvod. Takvi su skloni da, u cilju popularizacije svog proizvoda, nekritično i veoma selektivno koriste naučne činjenice i podatke.

Krstašice sadrže takozvane goitrogene. Teoretski, oni mogu blokirati preuzimanje joda od strane štitaste žlezde i na kraju uzrokovati gušavost. Zbog toga što je jod neophodan za normalan rad štitaste žlezde, neki veruju da konzumacija goitrogena može usporiti njen rad. Međutim, to bi bilo isto kao kada bi osobi koja ima nizak nivo kalijuma ukinuli konzumiranje vode, zbog rizika od dodatnog gubitka kalijuma, koji se može javiti ako konzimirate više od 3l vode dnevno.

Da bi se ispoljio goitrogeni efekat, morali bi dnevno da pojedete najmanje 2 kg sirovog povrća iz porodice krstašica. Verujem da vam ni jedan ozbiljan nutricionista ne bi prepisao takvu dijetu i sumnjam da bi sami odlučili da se tako hranite. Kada ste poslednji put pojeli 2 kg sirovog brokolija i to ponavljali svakodnevno? Upravo tako, nikada.

Većina nas, termički obrađuje većinu ovog povrća a manji deo jedemo sirov. Termičkom obradom krstašica inaktivira se veći deo goitrogena. Moj savet je da ne brinete zbog ovih materija u krstašicama i da nastavite da ih jedete u razumnim količinama, sirove i termički obrađene.

Krstašice su od suštinske važnosti za prevenciju i lečenje bolesti, naročito karcinoma. Svakom svom pacijentu obolelom od karcinoma savetujem bar jednu, veliku porciju ovog povrća, dnevno. Sumporne materije koje se u njemu nalaze kao i moćne pigmentne supstance izuzetno su značajne u borbi protiv karcinogena, kao i u normalnim metaboličkim funkcijama detoksikacije.

Ukoliko želite da se hranite tako da pomognete svojoj štitastoj žlezdi, pokušajte da pratite neke od ovih smernica:

1. Saznajte više. Krstašice nisu jedine namirnice koje sadrže goitrogene. Laneno seme, kruške, zelje, jagode, kikiriki, soja, spanać, slačica, slatki krompir i mnoge druge namirnice sadrže goitrogene. Hoćete li se, na primer, odreći jagoda koje apsorbuju preko 90% žive iz dijetetskih izvora? Ili spanaća i zelja koji su ključni u detoksikacijskom procesu i neizostavni su u prevenciji i lečenju mnogih bolesti. Čak i neki lekovi (Litijum) sadrže goitrogene.

2. Obratite pažnju na proverene uzročnike tireoidne disfunkcije. Ukoliko želimo da izbacimo neku konkretnu namirnicu ili supstancu iz ishrane, neka to budu šećer, gluten, mleko i proizvodi i procesuirane namirnice. Sve ove namirnice su podrobno ispitane i za razliku od krstašica, dokazano je njihovo negativno delovanje na rad štitaste žlezde.

3. Koncentrišite se na pozitivne aspekte hrane. Najbolji način da sprečite da dođe do smanjenog rada vaše štitnjače je da jedete pravu, celu hranu, visoke nutritivne vrednosti, koja sadrži materije neophodne za njen pravilan rad (vitamine A, D, omega 3 masne kiseline, B vitamine, selen, tirozin i jod).

Povećajte unos sledećih namirnica: pomorandže, žuto i tamno zeleno povrće za unos vitamina A. Vitamin D je najbolje unositi, odnosno stvarati putem sunčanja, naravno u razumno doba dana i uz razumno trajanje ili putem kvalitetnog suplementa. Uzimajte masnu morsku ribu, hladnih mora (sardine, losos i moja omiljena - skuša), orašasto voće i semenke za unos omega 3 masnih kiselina. Organsko meso ili divljač, jaja, leguminoze i zeleno lisnato povrće za unos B vitamina. Morske plodove, jaja, brazilske orahe za unos selena. Organsko meso peradi i avokado za unos tirozina. Morske alge, morska riba i plodovi za unos joda.

4. Kratko kuvajte ili tušite polovinu krstašica koje unosite, ostalo možete konzumirati sveže.

Svaka grupa namirnica poseduje neke supstance koje bi teoretski, ukoliko ih konzumiramo u ogromnim količinama, mogle biti štetne za naš organizam. Previše je zdravstvenih prednosti koje imaju krstašice da bi smo ih se odrekli. Jedino što, po mom mišljenju, ima smisla je raznovrsna ishrana celom, svežom, zdravom hranom, uz izbegavanje dokazano toksičnih namirnica.

1/5