Šta gluten može da učini vašoj štitastoj žlezdi?

Hormoni su regulatori u vašem organizmu i određuju funkciju svake vaše ćelije. Da bi sistem funkcionisao, svaki hormon se mora vezati za odgovarajući receptor na ćelijskoj membrani. Receptor i hormon funkcionišu kao brava I ključ. Na primer, na tireoidni receptor se može vezati samo određeni tireoidni hormon i ni jedna druga supstanca.

Značaj štitaste žlezde

Receptori za hormone štitaste žlezde se nalaze u svakoj pojedinoj ćeliji u organizmu. Dakle, hormoni štitaste žlezde su neophodni za funkcionisanje apsolutno svakog organa, tkiva i sistema organa. Ukoliko vaša štitasta žlezda ne funkcioniše kako treba, ni vaš organizam neće moći.

Oko 250 miliona ljudi širom sveta pati od smanjene funkcije štitaste žlezde-hipotireoidizma. Gotovo 90% poremećaja rada štitaste žlezde je autoimmune prirode. Najčešći je Hašimoto tireoiditis.

Važno je naglasiti da oko 30% laboratorijskih testova, prilikom ispitivanja tireoidnih antitela, čine lažno negativni nalazi. To znači da imate 30% šanse da laboratorijski testovi ne pokažu da imate autoimuno oboljenje štitaste žlezde, iako ga zaista imate. Zahvaljujući tome, vi tako ,,jurite” dijagnozu, godinama. Veoma često se čak dešava, da ljudi završe na psihijatrijskom tretmanu, zbog nedostatka dokaza da se radi o autoimunom oboljenju štitaste žlezde.

Glutenska oluja

Obzirom da je najveći broj poremećaja rada štitaste žlezde autoimmune prirode, potrebno je utvrditi šta su okidači koji uzrokuju da naš imuni sistem napada sopstvenu štitastu žlezdu. Dešava se to da naš imuni sistem pomeša ćelije štitaste žlezde sa nekim drugim, stranim molekulom. To se naziva molekularna mimikrija. Molekuli glutena izgleda, najviše liče na ćelije naše štitaste žlezde. Zbog toga je gluten najčešći okidač za razvoj autoimunog oboljenja štitaste žlezde.

Kada gluten, protein koji se nalazi u mnogim žitaricama, prođe kroz crevnu membranu i uđe u krvotok, vaš imuni sistem će ga napasti kao neprijatelja, obzirom da vaš organizam ne poseduje enzime za njegovo varenje i obzirom da je za njega to strana supstanca. Problem nastaje kada zbog sličnosti sa glutenom, imuni sistem počne da napada ćelije štitaste žlezde.

Niste alergični na gluten

Glutenska netolerancija nije isto što i alergija na gluten. Kada je neko alergičan na gluten, kod njega se razvijaju veoma burne i dramatične reakcije. Takvo stanje je poznato kao celijačna bolest ili celijakija. Takve alergijske reakcije su veoma lako uočljive i nema sumnje da će čovek odmah shvatiti da je ozbiljno bolestan.

Za razliku od celijakije, glutenska netolerancija izaziva mnogo blaže simptome koji mogu ostati neprimećeni godinama i polako izazivati razne poremećaje u organizmu.

Da bi se oporavili od ovakvih napada našeg imunog sistema, neophodno je da izbegavamo gluten. U potpunosti! Nekada je potrebno i 6 meseci da se oporavimo od upalnih autoimunih reakcija. Neophodno je da za vreme lečenja osoba potpuno izbegava gluten u svim njegovim oblicima i na pravi način, kao i da nadoknadi nedostatke pravilnim izborom kvalitetnih namirnica.

Moram da naglasim da gluten nije jedini koji može izazvati autoimmune reakcije štitaste žlezde. Mnoge namirnice mogu biti odgovorne za ove poremećaje. Gluten je ipak, najčešći krivac.

Danas postoje mnogi testovi za ispitivanje netolerancije na hranu. Međutim, mnogi od njih su, najblaže rečeno, nepouzdani. Ovi drugi pak, često daju lažno negativne ili lažno pozitivne rezultate. Zbog toga je ELIMINACIONA DIJETA zlatni standard u ispitivanju i lečenju netolerancije na hranu i autoimunih poremećaja.