top of page

Oksidativni stres - kako utiče na zdravlje i šta možemo učiniti

Oksidativni stres je stanje koje se javlja kada prooksidansi (slobodni radikali) prevaziđu antioksidativnu zaštitu organizma. Slobodni radikali su nestabilni molekuli, visoke reaktivnosti, koji u organizmu stupaju u hemijske reakcije sa delovima ćelija (proteinima, lipidima, ugljenim hidratima, molekulima DNK), pri čemu dovode do biohemijskih, strukturnih i funkcionalnih poremećaja. Kada postoji povećana produkcija slobodnih radikala i smanjena sposobnost njihove neutralizacije i eliminisanja, nastaje stanje oksidativnog stresa.

Oksidativni stres je sastavni deo mehanizma nastanka svih hroničnih oboljenja. Proces oksidacije čini da jabuke ili kruške na primer, kada ostanu kratko na vazduhu, potamne i omekšaju. Uzrok nastanka oksidativnog stresa je višak slobodnih radikala ili manjak antioksidanasa u organizmu. Takve promene mogu nastati i u krvnim sudovima, na primer. Naročito su osetljive ćelije mozga i srca.

Svi nutrijenti koje unosimo u organizam su uključeni u suštinsku telesnu funkciju stvaranja energije. Ono što mi percepiramo kao energiju, fizičku ili mentalnu, je posledica katabolizma odnosno, razgradnje materije. U savršeno kontrolisanim delovima hemijskih reakcija hrana, koju unosimo, se rastavlja na sastavne delove i sagoreva uz pomoć kiseonika da bi se stvorila ćelijska energija-ATP, koja se konvertuje u mišićni rad, nervne impulse i moždanu funkciju. Nusprodukti ovog procesa su ugljendioksid i voda.

Oksidativni stres je normalna pojava odnosno, prisutan je i kod zdravih osoba. Proces oksidacije je deo regulatornog biohemijskog mehanizma ljudskog organizma u procesu stvaranja energije, neophodne za život. Tokom ovih procesa stvaraju se slobodni radikali koji imaju svoje fiziološki pozitivne funkcije.

Problem nastaje kada se poremeti ravnoteža i kada se poremete prirodni mehanizmi ćelijske odbrane pa nivo slobodnih radikala počne da prevazilazi nivo antioksidanasa, potrebnih za njihovu neutralizaciju, što menja oksidativni status organizma i dovodi do oksidativnog stresa.

Međutim, osim ovih endogenih izvora postoje i egzogeni tj. spoljni izvori, odnosno spoljni uticaji koji izazivaju povećano stvaranje slobodnih radikala. To su na primer: duvanski dim, lekovi, način ishrane (loš izbor i kvalitet namirnica i njihov način pripreme), neka terapijska i okolna zračenja, buka, stresno okruženje, pa čak i pojačana fizička aktivnost.

Slobodni radikali su uglavnom, reaktivna jedinjenja kiseonika (ROS) i reaktivna jedinjenja azota (RNS). Delovanjem slobodnih radikala aktiviraju se mnogobrojne strukture u ćeliji, pri čemu nastaje čitav niz reakcija, što za posledicu ima stvaranje novih količina slobodnih radikala (sindrom „začaranog kruga“).

Uticaj na genetski materijal

Nukleinske kiseline (od njih su sačinjeni geni) su pentozo-fosfatni polimeri koji mogu podleći reakciji sa hidroksil radikalom-OH (veoma reaktivan slobodan radikal). Posledica ovih reakcija mogu biti genetski defekti uzrokovani oksidativnim stresom. Posledica oštećenja DNK je brzo stvaranje poliadenozin-difosfat-riboza-sintaze u jedru, koje za posledicu ima izrazito trošenje ćelijskih rezervi nikotinamid adenin dinukleotida (NADH) i posledično oštećenje gena.

Uticaj na proteine

Pojedini slobodni radikali kao što je hidroksil radikal mogu razgraditi proteine u plazmi. Ovo uzrokuje reakcije na specifičnim amino kiselinama kao sto su prolin i histidin. Proteini mogu sadržati mesta sa vezanim metalom koja su posebno osetljiva na oksidativne reakcije preko interakcije sa metalima. Ove reakcije obično dovode do ireverzibilnih (nepovratnih) promena na amino kiselinama, na primer histidinu. Takođe, reaktivne sulfhidrilne grupe, na specifičnim ostacima cisteina, mogu biti oksidovane. Pojedini proteini imaju reaktivni metionin koji može da podlegne oksidaciji do metionin sulfoksida.

Ako želimo da smanjimo ovaj uticaj, treba da konzumiramo manje namirnica životinjskog porekla a one koje unosimo moraju biti vrhunskog kvaliteta.

Uticaj na masti

Peroksidacija polinezasićenih masti je proces u kome nezasićene masti stupaju u reakciju sa hidroksilnim radikalom, pri čemu nastaje lipidni radikal koji u reakciji sa kiseonikom daje lipidni peroksil radikal, a on sa novim nezasićenim lipidom daje lipidni peroksid. Suština ove rogobatne rečenice je da ove oksidativne reakcije remete funkciju ćelijske membrane.

Zbog toga je od suštinskog značaja ne zagrevati masnoće, prilikom pripreme hrane, naročito hladno ceđena ulja. Ona su daleko osetljivija na oksidaciju i treba ih čuvati u frižideru. Takođe je izuzetno važno da iz ishrane izbacimo sve rafinisane masnoće.

Danas se smatra da su slobodni radikali odgovorni za nastanak akutnih i hroničnih poremećaja koji se manifestuju kao zapaljenijski procesi, neurološki poremećaji, kardiovaskularni poremećaji, maligne i autoimune bolesti. Dakle, u osnovi nastanka svih hroničnih oboljenja, nalazi se oksidativni stres.

Kao zaključak, nameće se da se zaštita od hroničnih bolesti (malignih, kardiovaskularnih bolesti, inflamatornih stanja, čak i autoimunih bolesti) može postići smanjenim unosom materija koje izazivaju oksidativni stres (oksidanasa) i povećanim unosom antioksidanasa. Danas je potvrđeno, mnogim ličnim primerima, mnogim primerima iz moje prakse, kao i mnogim naučnim istraživanjima, da se može sprovoditi veoma efikasna antioksidativna terapija, kroz terapiju ishranom.

Izvori:

  1. Valko, M., Leibfritz, D., Moncol, J., Cronin, MTD., Mazur, M., Telser, J. (August 2007). "Free radicals and antioxidants in normal physiological functions and human disease".International Journal of Biochemistry & Cell Biology 39 (1): 44 - 84.doi:10.1016/j.biocel.2006.07.001. PMID 16978905.

  2. Sies, H. (1985). "Oxidative stress: introductory remarks". In H. Sies, (Ed.). Oxidative Stress. London: Academic Press. pp. 1–7.

  3. Docampo, R. (1995). "Antioxidant mechanisms". In J. Marr and M. Müller, (Eds.).Biochemistry and Molecular Biology of Parasites. London: Academic Press. pp. 147–160.

  4. Rice-Evans CA, Gopinathan V (1995). "Oxygen toxicity, free radicals and antioxidants in human disease: biochemical implications in atherosclerosis and the problems of premature neonates". Essays Biochem. 29: 39–63. PMID 9189713.

  5. Toshikazu YOSHIKAWA, Yuji NAITO (2002). “What is Oxidative Stress?”. JMAJ 45(7): 271–276

  6. http://www.frag-chile.cl/documentos/H_Sies_Free_Radical_School_Chile-2009.pdf

bottom of page