GMO Šta je to, zašto je opasno i šta nam je činiti? II deo
Ovom delu, u kome ću govoriti o načinima genetske modifikacije, različitim toksinima kod GMO, naučnim istraživanjima i statistici, predhodi prvi deo. Možete ga pronaći ovde.
Postoje 2 načina genetske modifikacije. Prilikom prvog se koristi genski pištolj. Praktično, uzme se laboratorijski pištolj u kome se nalaze kodirani geni, koji su odabrani kao poželjni i sitne partikule zlata, i onda se to upuca u milione ćelija vrste odabrane za modifikaciju. Drugi način je da se koristi bakterijum, za koji se zna da može da ,,provuče“ svoje gene u odabranu biljku. Postoji mnogo načina da ovi procesi loše završe. Potrebna je izuzetna preciznost, pre svega, a način i pristup genima je potpuno nasumičan. Možete oštetiti ili uništiti gene, postaviti gene na pogrešan hromozom itd. Postoji dakle, mnogo ometajućih činilaca.
Genetska modifikacija je započeta pre oko 20 godina. I to je potpuno drugačiji proces od hibridizacije. Hibridizacija je seks, zapravo. Oba roditelja doniraju svoj genetski kod koji se prepliće na prirodan način u novostvorenoj jedinki i dobija određene osobine. Hibridizacijom mi utičemo na to koje će se dve jedinke pariti i na taj način potenciramo određene poželjne osobine. Ljudi, na primer, ukoliko žele da im dete bude pametno, biraju pametnog partnera ili ukoliko žele da bude melez ili da ima kovrdžavu kosu, biraju nekoga afričkog porekla. Ljudi se bave hibridizacijom hiljadama godina i nikada zbog toga nisu imali problema. Međutim, kada razbijete prirodne genetske barijere jedne vrste i na potpuno isforsiran i veštački način ubacujete gene potpuno drugačijeg živog bića, što se normalno u prirodi nikada ne bi moglo dogoditi, stvarate nesagledive posledice, koje se nikada ne bi mogle dogoditi tokom normalne seksualne reprodukcije. To je igranje sa najosetljivijim, najinteligentnijim i najsuptilnijim segmentom koji je priroda stvorila. Najčešće posledice genetskog inženjeringa su iznenađenja. To znači da niko zapravo ne može da pretpostavi šta će se tačno desiti, čak ni oni naučnici koji se time bave.
Francuski naučnik, Profesor Seralini, je svojevremeno dobio zadatak da oceni GMO za francusku i evropsku vladu. Kada je analizirao neke od Monsantovih studija, rađenih na kukuruzu, bio je šokiran kada je shvatio da u nekima ima više od 50 različitih parametara koji su statistički značajni a nisu prikazani jer govore o zdravstvenim posledicama ishrane takvim kukuruzom. Monsanto je naravno pokušao da ospori njegove zaključke. Nakon više sudskih procesa i ,,curenja“ nekih dokumenata, najzad je mogao da objavi svoje analize i da pokaže da sve tri verzije Monsantovog kukuruza pokazuju toksičnost, tokom 90 dana, koliko je trajala Monsantova studija.
Onda je odlučio da produži jednu od Monsantovih studija, onu koja se odnosi na round up redy kukuruz. Odlučio je da testira mnogo više parametara nego što je to Monsanto radio. I, učinio je nešto sjajno! Hranio je jednu grupu pacova round up redy kukuruzom, koji je i prskan round up herbicidom, kako se inače radi na poljima. Ali, hteo je da bude precizan i da utvrdi šta od parametara i koliko ima uticaja na zdravlje. Da li je značajniji herbicid round up ili sama genetska modifikacija. Zbog toga je druga grupa pacova jela round up redy kukuruz, koji nije bio prskan herbicidom a trećoj grupi je dodat samo herbicid, bez genetski modifikovanog kukuruza. Devedesetodnevnu studiju je produžio na 2 godine. Nakon dve godine, sve tri grupe pacova su imale višestruke, masivne tumore. Tumore veličine 25% njihovog tela. Mnogi od njih su bili maligni. Mnogi su preuranjeno umrli, mnogi su imali oštećenje jetre, bubrega i hipofize, kao i hormonske promene. Ovo istraživanje je značajno zato što je Prof. Serolini koristio iste metode, iste sorte kukuruza, isti herbicid i iste pacove kao i Monsanto u svojim studijama. Genetski modifikovana hrana, koja dospeva na tržište je na isti način tretirana kao i ovaj kukuruz iz eksperimenta. I, onda nam establišment to servira kao bezbednu hranu!? Mi to treba da jedemo i da hranimo time decu?!
Mi zapravo, još uvek nemamo dovoljno znanja o tome na koji način GMO stvara tumore i kancere. Trenutno, imamo mnogo više znanja o toksičnom delovanju round up herbicida (herbicida koji se koristi za zaštitu GMO biljaka). Aktivni sastojak Round up herbicida je Glifosat. Glifosat je deklarisan u martu 2015, od strane komiteta Svetske zdravstvene organizacije, kao verovatni karcinogen. Šta to znači? To znači da Svetska zdravstvena organizacija priznaje da Glifosat izaziva karcinome kod životinja i da izaziva genske mutacije kod ljudi, što je jedan korak do razvoja karcinoma. Kada bi SZO mogla da vrši klinička istraživanja na ljudima, označili bi ga kao sigurno kancerogenog (prim. aut.).
Statistika pokazuje visok porast karcinoma jetre i žučne kese, od 1996. god., u krajevima u kojima je započeta proizvodnja GMO kultura i njihovo posledično prskanje round up herbicidom. Dakle, porast incidence ovih karcinoma se u potpunosti poklapa sa početkom korišćenja Glifosata. Drugi statistički izvori pokazuju isti trend porasta karcinoma bubrega i bešike, karcinoma štitaste žlezde, akutne mijeloidne leukemije. Statistika nesumnjivo pokazuje da je u Americi, sa porastom broja hektara pod GMO sojom i kukuruzom, proporcionalno poraslo korišćenje glifosata i sa njim, takođe proporcionalno, incidenca karcinoma. U nauci, gotovo da nema boljeg dokaza od ovog.
Naučnik, Antoni Samson, koji je u jednom trenutku bio zadužen za evaluaciju Monsantovih istraživanja, došao je do zaključka da je bukvalno svaki organ ispitivanih životinja imao tumore ili karcinome. Jasno je da su Monsantu bili poznati dokazi o tumorima i karcinomima još sedamdesetih godina prošlog veka. Zato su koristili veoma nenaučne metode kako bi prilagodili zaključke istraživanja. U osnovi su koristili takozvanu ,,duvansku nauku“. Taj sistem izvrtanja činjenica je svojevremeno, pedesetih godina, koristila duvanska industrija kako bi cigarete bile označene kao netoksične. Čak je postojala i televizijska reklama u kojoj su dva lekara promovisala pušenje cigareta kao zdravu naviku. Obojica su umrla prilično mlada od posledica pušenja. Dakle, ,,duvanska nauka“ podrazumeva da kada prilikom istraživanja potplaćeni naučnici naiđu na problem, koji je statistički značajan, uključe rezultate iz drugih studija, koje nemaju veze sa njihovom studijom i prave poređenje. Ukoliko problem u drugoj studiji nije bio statistički značajan, prostim poređenjem bi konstatovali da ni u njihovoj studiji nije statistički značajan. To je potpuno nenaučan pristup i takav način tumačenja rezultata u potpunosti urušava naučni metod.
Sa druge strane, imamo dokaze iz Argentine, na primer, gde su se milioni hektara GM zasada zaprašivali avionima, prskajući po seljacima, ostalim kulturama, deci koja su živela u blizini. U tim regijama incidenca karcinoma je porasla za 300%, negde i više, a incidenca defekata novorođenčadi za 400%. Zbog toga je preko 30000 argentinskih lekara apelovalo da se napusti proizvodnja GM kultura. Danas je, na sreću, u celom svetu trend napuštanja gajenja GM kultura. Nadam se da će naši političari to imati u vidu prilikom budućeg delovanja.
Mehanizmi delovanja round ap-a su različiti. Round up doprinosi razvoju propustljivih creva. Propustljiva creva su, banalno rečeno, rupe u crevima. Propustljiva creva su propusti koji nastaju između ćelija u crevnom zidu. Obično nastaju zbog disbalansa crevnih bakterija. Taj disbalans najčešće nastaje zbog upotrebe antibiotika. Podsećam vas da je round up sistemski antibiotik. On služi da ubije insekte i ostale žive stvorove, koji bi eventualno ugrozili GM kulturu. Anti bios-protiv života. On ubija laktobacilus, bifidoakterije i ostale bakterije koje nam trebaju, one koje plaćamo prilikom kupovine probiotika. To dopušta prekomerni rast štetnim mikroorganizmima, kao što su: salmonela, ešerihija koli, kandida... Ovi patogeni mikroorganizmi čine puno štete u našem organizmu a jedna od njih je i stvaranje propustljivih creva. Dakle, nalazimo se u začaranom krugu ili narodski vrzinom kolu. Propustljiva creva su jedan od uzročnika nastanka karcinoma, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, srčanih oboljenja, autoimunih oboljenja, glutenske osetljivosti i alergija, raznih upalnih procesa...
GM industrija, na primer, tvrdi da BT toksin ne može negativno uticati na sisare ali mnoge objavljene naučne studije (mnoge se nalaze ispod ovog teksta) pokazuju da on izaziva reakcije imunog sistema u pacovima, dakle sisarima, oštećujući im digestivni trakt. Takva oštećenja dovode do toga da naša creva, osim što u krvotok propuštaju delove nedovoljno svarene hrane, stvarajući autoimune reakcije, propuštaju i sam BT toksin i druge toksine iz hrane i okruženja. To, na kraju, dovodi do teških zdravstvenih poremećaja. Prema eksperimentima rađenim na miševima (na ljudima još nisu dozvoljeni), ukoliko BT toksin dospe u krvotok, što se dešava ako su nam creva propusna, postaje citotoksičan. To znači da je toksičan za svaku pojedinu ćeliju u našem organizmu. Naročito su oštećenju podložni eritrociti (crvene krvne ćelije) a njihovo oštećenje lako dovodi do leukemije, na primer.
Jedno istraživanje je pokazalo da 93% trudnica u Kanadi ima BT toksin u krvi! Takođe, preko 80% novorođenčadi, koja nikada ni sa čim nisu hranjena, ima ovaj otrov u krvi. Za round up, kao i za BT toksin je dokazano teratogeno dejstvo (toksično delovanje na fetus). Ukoliko ovaj otrov dospe u krv fetusa lako može da probije krvno moždanu barijeru i dospe u mozak još nerođenog deteta.
BT toksin bi zapravo trebalo da se vrlo brzo ,,ispira“ iz naše krvi. Zašto ga onda 93% trudnica ima u cirkulaciji? Jedno objašnjenje bi bilo da je američko tržište, računajući i Kanadu, toliko preplavljeno ovim otrovima da se oni nalaze svuda - u svakoj industrijskoj namirnici, u mleku, u mesu životinja... Podsetiću vas da BT toksin nije poprskan po biljci već je biljka tako genetski modifikovana da sama proizvodi BT toksin. Dakle, takve biljke su fabrike za proizvodnju pesticida.
Drugo objašnjenje, koje je možda i verovatnije, mada je potpuno zastrašujuće, je da se modifikovan gen iz GMO integriše, odnosno ugradi u ćelije našeg mikrobioma (bakterijska flora) i tu nastavi da funkcioniše. To praktično znači da mi onda postajemo živa fabrika za proizvodnju pesticida koji nas onda konstantno truje.
Da li i dalje mislite da su za epidemiju autizma, poremećaja pažnje, hiperaktivnost, drastično povećanu stopu oboljevanja od karcinoma, autoimunih bolesti, dijabetesa i drugih krivi naši loši geni? Da je tako, zar onda naši preci ne bi bolovali od istih, bar u određenoj meri?
Sledeći put ću govoriti o tome kako se i koliko možemo zaštititi.
Reference:
http://enveurope.springeropen.com/articles/10.1186/s12302-014-0014-5
http://scholarly-journals.com/sjas/archive/2016/January/Abstract/S%C3%A9ralini.htm
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17356802
https://people.csail.mit.edu/seneff/DC_congressional_hearing.html
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2793308/
http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/jat.2712/abstract
https://people.csail.mit.edu/seneff/glyphosate/Chen_I_wan_Reference_info_glyphosate_June18_2014.pdf
http://ehjournal.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12940-015-0056-1
http://www.mdpi.com/1660-4601/13/3/264
https://people.csail.mit.edu/seneff/2016/SeneffToronto.pdf
http://link.springer.com/article/10.1007/s12012-014-9299-2
https://people.csail.mit.edu/seneff/2016/SeneffSanDiego.pdf
https://www.clinicalkey.com/#!/content/playContent/1-s2.0-S1382668914001227?returnurl=http:%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS1382668914001227%3Fshowall%3Dtrue&referrer=http:%2F%2Fwww.gmoseralini.org%2Fresearch-papers%2F
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19105591
http://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00244-006-0154-8
Benachour N., Seralini G.E. (2009) Glyphosate formulations induce apoptosis and necrosis in human umbilical, embryonic, and placental cells. Chem Res Toxicol 22: 97–105.
Cox C., Surgan M. (2006) Unidentified inert ingredients in pesticides: implications for human and environmental health. Environ Health Perspect 114: 1803–1806.
Dallegrave E., Mantese F.D., Oliveira R.T., Andrade A.J., Dalsenter P.R., Langeloh A. (2007) Pre- and postnatal toxicity of the commercial glyphosate formulation in Wistar rats. Arch Toxicol 81: 665–673.
Gasnier C., Dumont C., Benachour N., Clair E., Chagnon M.C., Seralini G.E. (2009) Glyphosate- based herbicides are toxic and endocrine disruptors in human cell lines. Toxicology 262: 184–191.
George J., Prasad S., Mahmood Z., Shukla Y. (2010) Studies on glyphosate-induced carcinogenicity in mouse skin: A proteomic approach. J Proteomics. 73: 951–965.
Marc J., Le Breton M., Cormier P., Morales J., Belle R., Mulner-Lorillon O. (2005) A glyphosate- based pesticide impinges on transcription. Toxicol Appl Pharmacol 203: 1–8.
Romano R.M., Romano M.A., Bernardi M.M., Furtado P.V., Oliveira C.A. (2009) Prepubertal exposure to commercial formulation of the herbicide glyphosate alters testosterone levels and testicular morphology. Arch Toxicol. DOI: 10.1007/s00204-009-0494-z.
Mañas F, Peralta L, Raviolo J, Ovando HG, Weyers A, et al. (2009) Genotoxicity of glyphosate assessed by the Comet assay and cytogenic tests. Environ Toxicol Pharmacol 28: 37-41.
Marc J, Mulner-Lorillon O, Belle R (2004) Glyphosate-based pesticides affect cell cycle regulation. Biol Cell 96: 245-249.
Anadón A, Martinez-Larranaga MR, Martinez MA, Castellano VJ, Martinez M, et al. (2009) Toxicokinetics of glyphosate and its metabolite aminomethyl phosphonic acid in rats. Toxicol Lett 190: 91-95.
Koller VJ, Furhacker M, Nersesyan A, Misik M, Eisenbauer M, et al (2012) Cytotoxic and DNA-damaging properties of glyphosate and Roundup in humanderived buccal epithelial cells. Arch Toxicol 86: 805-813.
Tsui M.T., Chu L.M. (2003) Aquatic toxicity of glyphosate-based formulations: comparison between different organisms and the effects of environmental factors. Chemosphere 52: 1189–1197.
Marc J, Mulner-Lorillon O, Boulben S, Hureau D, Durand G, et al. (2002) Pesticide Roundup provokes cell division dysfunction at the level of CDK1/ Cyclin B activation. Chem Res Toxicol 15: 326-331.
Mañas F, Peralta L, Raviolo J, García Ovando H, Weyers A, et al. (2009) Genotoxicity of AMPA, the environmental metabolite of glyphosate, assessed by the Comet assay and cytogenetic tests. Ecotoxicol Environ Saf Mar 72: 834-837.
Acquavella JF, Alexander BH, Mandel JS, Gustin C, Baker B, et al. (2004) Glyphosate biomonitoring for farmers and their families: Results from the Farm Family Exposure Study. Environ Health Perspect 112: 321-326.
Agence France Presse (2007) Monsanto fined in France for “false” herbicide ads. Organic Consumers Association.
Romig S (2010) Argentina court blocks agrochemical spraying near rural town. Dow Jones Newswires. 17 March.
Burns J (2006) Results of a 90-day safety assurance study with rats fed grain from corn rootworm-protected corn. Food Chem Toxicol 44:147–160
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14706936
Williams AL, Watson RE, DeSesso JM (2012) Developmental and reproductive outcomes in humans and animals after glyphosate exposure: A critical analysis. J Toxicol Environ Health B Crit Rev 15: 39-96.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12441651
Provincial Research Commission Water Pollutants, First Report [First report], Resistencia, Chaco, Argentina (2010).
Campana H, Pawluk MS, Lopez Camelo JS (2010) [Births prevalence of 27 selected congenital anomalies in 7 geographic regions of Argentina]. Archivos Argentinos de Pediatria 108: 409-417.
Vecchio L, Cisterna B, Malatesta M, Martin TE, Biggiogera M (2004)
Ultrastructural analysis of testes from mice fed on genetically modified soybean. Eur J Histochem 48:449–454
Dallegrave E, Mantese FD, Dalsenter PR, Langeloh A (2002) Acute oral toxicity of glyphosate in Wistar rats. Online J Vet Res 1: 29-36.
Paz-y-Miño C, Sánchez ME, Arévalo M, Muñoz, MJ, Witte T, et al. (2007)
Evaluation of DNA damage in an Ecuadorian population exposed to glyphosate. Genetics and Molecular Biology 30: 456-460.
Richard S, Moslemi S, Sipahutar H, Benachour N, Seralini GE (2005) Differential effects of glyphosate and Roundup on human placental cells and aromatase. Environ Health Perspect 113:716–720
Paganelli A, Gnazzo V, Acosta H, López SL, Carrasco AE (2010) Glyphosatebased herbicides produce teratogenic effects on vertebrates by impairing retinoic acid signaling. Chem Res Toxicol 23: 1586-1595.
Aris, A., Leblanc, S., 2011. Maternal and fetal exposure to pesticides associated to genetically modified foods in Eastern Townships of Quebec, Canada. Reprod. Toxicol. 31, 528–533.
Beuret, C.J., Zirulnik, F., Gimenez, M.S., 2005. Effect of the herbicide glyphosate on liver lipoperoxidation in pregnant rats and their fetuses. Reprod. Toxicol. 19, 501–504.
Clair, E., Mesnage, R., Travert, C., Seralini, G.E., 2012. A glyphosate-based herbi-cide induces necrosis and apoptosis in mature rat testicular cells in vitro, and testosterone decrease at lower levels. Toxicol. In Vitro 26, 269–279.
A., 2007. Pre- and postnatal toxicity of the commercial glyphosate formulation in Wistar rats. Arch. Toxicol. 81, 665–673. Daruich, J., Zirulnik, F., Gimenez, M.S., 2001. Effect of the herbicide glyphosate on enzymatic activity in pregnant rats and their fetuses. Environ. Res. 85, 226–231.
Mesnage R, Clair E, Gress S, Then C, Székács A, et al. (2012) Cytotoxicity on human cells of Cry1Ab and Cry1Ac Bt insecticidal toxins alone or with a glyphosate-based herbicide. J Appl Toxicol 15.
Marc, J., Le Breton, M., Cormier, P., Morales, J., Belle, R., Mulner-Lorillon, O., 2005. A glyphosate-based pesticide impinges on transcription. Toxicol. Appl. Pharmacol. 203, 1–8.
Oliveira, A.G., Telles, L.F., Hess, R.A., Mahecha, G.A., Oliveira, C.A., 2007. Effects of the herbicide Roundup on the epididymal region of drakes Anas platyrhynchos. Reprod. Toxicol. 23, 182–191.
Antoniou M, Habib M, Howard CV, Jennings RC, Leifert C, et al. (2011) Roundup and birth defects: Is the public being kept in the dark? Earth Open Source. 1-52.
Paganelli, A., Gnazzo, V., Acosta, H., Lopez, S.L., Carrasco, A.E., 2010. Glyphosate-based herbicides produce teratogenic effects on verte-brates by impairing retinoic acid signaling. Chem. Res. Toxicol. 23, 1586–1595.
Lajmanovich RC, Sandoval MT, Peltzer PM (2003) Induction of mortality and malformation in Scinax nasicus tadpoles exposed to glyphosate formulations. Bull Environ Contam Toxicol 70: 612-618.
Dallegrave E, Mantese FD, Coelho RS, Pereira JD, Dalsenter PR, et al. (2003) The teratogenic potential of the herbicide glyphosate-Roundup in Wistar rats. Toxicol Lett 142: 45-52.
Peixoto, F., 2005. Comparative effects of the Roundup and glyphosate on mitochon-drial oxidative phosphorylation. Chemosphere 61, 1115–1122.
Dallegrave E, Mantese FD, Oliveira RT, Andrade AJ, Dalsenter PR, et al. (2007) Pre- and postnatal toxicity of the commercial glyphosate formulation in Wistar rats. Arch Toxicol 81: 665-673.
Benedetti AL, Vituri C de L, Trentin AG, Domingues MA, Alvarez-Silva M (2004) The effects of sub-chronic exposure of Wistar rats to the herbicide Glyphosate-Biocarb. Toxicol Lett 153: 227-232.
Williams GM, Kroes R, Munro IC (2000) Safety evaluation and risk assessment of the herbicide Roundup and its active ingredient, glyphosate, for humans. Regul Toxicol Pharmacol 31: 117-165.
Peluso, M., Munnia, A., Bolognesi, C., Parodi, S., 1998. 32P-postlabeling detection of DNA adducts in mice treated with the herbicide Roundup. Environ. Mol. Mutagen. 31, 55–59.
Romano, M.A., Romano, R.M., Santos, L.D., Wisniewski, P., Campos, D.A., de Souza, P.B., Viau, P., Bernardi, M.M., Nunes, M.T., de Oliveira, C.A., 2011. Glyphosate impairs male offspring reproductive development by disrupting gonadotropin expression. Arch. Toxicol. 86, 663–673.
Williams, A.L., Watson, R.E., Desesso, J.M., 2012. Developmental and reproductive outcomes in humans and animals after glyphosate exposure: a critical analysis. J. Toxicol. Environ. Health B: Crit. Rev. 15, 39–96.
Yousef, M.I., Salem, M.H., Ibrahim, H.Z., Helmi, S., Seehy, M.A., Bertheussen, K., 1995. Toxic effects of carbofuran and glyphosate on semen characteristics in rabbits. J. Environ. Sci. Health B 30, 513–534.
