Bez seljaka nema zdravlja. Biće smak sveta!
Ako ste mislili da se restriktivna politika prema poljoprivredi i poljoprivrednicima vodi samo kod nas i eventualno u regionu, grešite. Na sceni je bukvalno rat protiv poljoprivrede i poljoprivrednika. Taj rat se vodi na globalnom i na lokalnom nivou.
Sagledajmo prvo globalni nivo.
Ujedinjene nacije su na samitu održanom u septembru 2015. godine usvojile agendu 2030. Agenda 2030 je univerzalna strategija i od država potpisnica se očekuje da mobilišu sve resurse kako bi cilјevi bili ostvareni do 2030. godine. Sbija je potpisnica ove agende. Agenda 2030 ima 17 cilјeva, a cilj koji je za ovu moju analizu najvažniji je cilj br.13.“Akcija za klimu”. Cilj br. 13 ima i svoje podciljeve, a podcilj 13.1 glasi: Osnažiti otpornost i adaptivni kapacitet na opasnosti povezane sa klimatskim uslovima i prirodnim katastrofama u svim zemljama. Ovo vrlo humanistički zvuči, a šta tačno znači, dalje će nam objasniti u agendi.
“Klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih, ako ne i najveću pretnju opstanku života kakav poznajemo na planeti zemlji. Usled čovekovih aktivnosti, a posebno zbog sagorevanja fosilnih goriva, došlo je do poremećaja delikatnog balansa gasova u atmosferi. Sagorevanjem fosilnih goriva, u atmosferu se emituju velike količine gasova s efektom staklene bašte (GHG), čiji je najvažniji činilac ugljen-dioksid. Rast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi doprinosi stvaranju efekta staklene bašte i povećanju globalne temperature. Povećanje globalne temperature dovodi do izmenjenih klimatskih uslova.” |
Ovde bih dodala da prema istraživanjima, 60% populacije u bogatom svetu misli da će globalno zagrevanje dovesti do propasti ljudske civilizacije, uprkos tome što nigde u klimatskom izveštaju Ujedinjenih nacija to ne piše.
Hajde da razmotrimo ovih nekoliko izjava.
“Klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih, ako ne i najveću pretnju opstanku života kakav poznajemo na planeti zemlji.”
Koliko ja znam, a prihvatam da možda ne znam najbolje i da treba još da učim, klimatske promene su jedina konstantna stvar kada je klima u pitanju. Nikada nije postojalo vreme na zemlji da se klimatske promene nisu dešavale ili da je bilo konstantnih 22 stepena sa jugoistočnim vetrom brzine 13 m-s, na primer. Ako dobro shvatam, od poslednjeg ledenog doba, temperatura na zemlji raste a ostali klimatski faktori se menjaju u skladu sa tim, i to je sasvim logično.
2. “Rast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi doprinosi stvaranju efekta staklene bašte i povećanju globalne temperature. Povećanje globalne temperature dovodi do izmenjenih klimatskih uslova.”
Meni ovo zvuči pomalo konfuzno, klimatske promene dovode do porasta temperature, a porast temperature dovodi do klimatskih promena. Možda su hteli da kažu da je to “začarani krug”, “vrzino kolo” ili tako nešto, nisam sigurna. Ono u šta sam sasvim sigurna je da ugljen dioksid i više temperature pogoduju rastu biljaka i na taj način čitavom živom svetu na zemlji. Fotosinteza je jedan od najvažnijih bioloških procesa na našoj planeti – biljke koriste energiju sunca kako bi od prostog organskog materijala, CO2 i vode, sintetisale šećere. Fotosintezom biljke obezbeđuju izvor hrane sebi samima, ali i svim ostalim živim organizmima, a kao nusprodukt nastaje kiseonik koji nam je neophodan.
Kao što znamo, planeta zemlja je većim delom nenaseljena, a straživači kažu da na Zemlji ima dovoljno prostora da se zasadi šuma površine Sjedinjenih Američkih Država, kao i da bi ova šuma imala dramatičan pozitivan uticaj na klimatske promene.
Slobodnih površina za sadnju šuma ima više nego što se ranije mislilo, pokazuje studija iz 2019. međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC). To su ovi drugi istraživači koji ne misle da ćemo za 5 godina svi pomreti od klimatskih promena koje nastaju zbog sve većeg broja ljudi-štetočina. Autori ove studije kažu da je trenutno ovo najefikasnije rešenje za klimatske promene na svetu.
Bez toga da preterano razmatram ovu tvrdnju, mogu odmah da se složim da je to jedino logično, prirodno, jeftino, neškodljivo i održivo rešenje. Ne morate biti nikakav stručnjak u oblasti klime i klimatskih promena, dovoljno je da u letnjem periodu, sa asfalta uđete u šumu i odmah ćete doživeti olakšanje u vidu 10 stepeni niže temperature, olakšanog disanja, bistrijeg i mirnijeg uma. Problem je u tome što se od sadnje šuma ne može profitirati, te ni jednoj korporaciji koja oblikuje narativ, pošumljavanje ne ide u prilog. Za njih je mnogo profitabilnije stvaranje panike, osećaja krivice i prodaje neefikasnih tehnologija.
Ovome se takođe protive i situaciju lepo opisuju mnoge afričke zemlje koje tek treba da se industrijalizuju zahvaljujući jeftinim fosilnim gorivima. Gvajana je nedavno pronašla nove izvore nafte i gasa na svom području i namerava da ih eksploatiše. Kada je čuveni novinar BBC-a pokušao da nametne osećaj krivice predsedniku Gvajane zbog ugrožavanja klime usled buduće eksploatacije fosilnih goriva, predsednik Gvajane mu je veoma oštro odgovorio da je to licemerje jer se zapadni svet razvio na krilima eksploatacije fosilnih goriva i da će Gvajana, zahvaljujući svojim prašumama koje je sačuvala, i nakon novih izvora eksploatacije, biti “NET0”. Dakle, zahvaljujući šumama, neće biti porasta temperature niti CO2 u atmosferi.
3. “Sagorevanjem fosilnih goriva u atmosferu emituju se velike količine gasova s efektom staklene bašte (GHG), čiji je najvažniji činilac ugljen-dioksid. Rast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi doprinosi stvaranju efekta staklene bašte i povećanju globalne temperature.”
Ako uzmemo da je ovo istina, da rast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi doprinosi stvaranju efekta staklene bašte i povećanju globalne temperature, a ne mogu da sporim ni da potvrdim da je istina jer su stavovi naučnika potpuno oprečni po ovom pitanju i konsenzus ne postoji, i ako uzmemo da su najveći isporučioci CO2 industrija, goveda i vozila, kao i da će nas vožnja elktričnih automobila i ishrana insektima spasiti, pitanje je šta ćemo mi zapravo dobiti time što ćemo voziti električne automobile i odreći se stočnog fonda na globalnom nivou?
Taman da se milijardu i po nas “zapadnjaka” ili takozvanog “civilizovanog sveta”, što je 15% svetske populacije, u ime višeg cilja spašavanja majke zemlje, odrekne svih fosilnih goriva i ishrane mesom, šta će raditi ostalih 6,5 milijardi ljudi? Mislite li da će se Kina ili Indija, koje svaka pojedinačno imaju stanovnika koliko ceo zapadni svet, mislite li da će se afričke zemlje koje su tek započele industrijalizaciju, odreći fosilnih goriva i mesa? Koliko je meni jasno neće, a za to postoje i dokazi. Kina i Indija sagorevaju rekordne količine fosilnih goriva poslednjih decenija. Obe zemlje doživljavaju brz ekonomski rast i rast u upotrebi energije za klimatizaciju, grejanje, kuvanje, osvetljenje, struju i transport dok pokušavaju da podignu životni standard bliže onima u naprednim ekonomijama. A šta ćemo sa ostalim zemljama u razvoju koje dodaju još 3,5 milijarde stanovnika, a koje takođe povećavaju svoju potrošnju fosilnih goriva i proteina iz mesa? Na njih verovatno nećemo obraćati pažnju jer se samo mi “napredni” računamo i samo mi treba da uništimo svoje ekonomije zarad “višeg cilja”.
Kad smo već kod uništavanja ekonomije… Nemačka, čija ekonomija je devastirana nedostatkom jeftine energije koju je nabavljala iz Rusije, suočava se sa deindustrijalizacijom i beleži ogroman porast nezaposlenosti, duboku ekonomsku recesiju i značajno povećanje siromaštva stanovništva. Nije mnogo drugačije ni u ostalim evropskim državama. Gotovo sve evropske države su u recesiji. Zvanični podaci u Velikoj Britaniji pokazuju da 18% stanovništva nema dovoljno sredstava da se prehrani, a čak 20% dece ide gladno u školu. Povećanje troškova života zbog povećanja cene energije pre svega, vrši pritisak na narodne kuhinje i njihove korisnike čiji se broj dramatično povećao od početka energetske krize. Cena gasa se povećala za 96%, a struje za 54%. Ipak, zahvaljujući smanjenju korišćenja jeftinih nafte i gasa, nisu uspeli da smanje nivo CO2 jer su morali da ponovo angažuju svoje termoelektrane koje rade na ugalj. Vetrenjače i solarni paneli očigledno nisu dovoljni ni u državama koje su najviše u njih ulagale.
Ono što ja, iz ove kratke analize mogu da zaključim je da smanjenje upotrebe fosilnih goriva koja doprinose porastu temperature na zemlji, kako navodi UN, neminovno dovodi do naglog pada životnog standarda stanovništva. To znači lošiju ishranu stanovništva (spasiće nas insektima), lošije obrazovanje, propast zdravstvenog sistema, veće stope oboljevanja i kraći životni vek.
Ja se sada pitam, da li mi ovom agendom pokušavamo da ubijemo što više ljudi danas, kako bi neki hipotetički budući ljudi, za koje ni ne znamo da li će postojati jer je to projektovana budućnost za koju nemamo dokaze, živeti prosperitetnije. Nije mi jasno ni ko će stvoritii te buduće ljude koji će živeti na “srećnoj” planeti ako danas značajno smanjimo populaciju ovim “humanističkim” merama. |
Prema Bjorn Lundbergu, danskom autoru i predsedniku istraživačkog centra “Kopenhagenski konsenzus centar” i bivšem direktoru Instituta za procenu životne sredine (EAI) danske vlade u Kopenhagenu, ako pogledamo modele Ujedinjenih nacija u odnosu na napore za smanjenje rasta globalne temperature, procena je takva da taman da svi u razvijenom svetu učine enormne napore za smanjenje CO2, to će smanjiti globalnu temperaturu za jednu desetinu jednog procenta do kraja veka, a potrošićemo milijarde i milijarde dolara, koje bi mogli da potrošimo na nešto pametnije. Na primer, mogli bi da podignemo standard u pojedinim državama. Kako standard u pojedinim državama raste tako građani tih država prelaze sa masovnog korišćenja uglja na struju ili gas, što je neuporedivo bolja opcija sa stanovišta ekologije i porasta temperature. Kako standard raste i gradski prevoz postaje sve bolji, pa se sve manje nafte koristi za prevoz ljudi i roba. Kako standard raste, populacija postaje obrazovanija, sve više žena se zapošljava, a zahvaljujći tome manje dece se rađa. Kako standard raste, populacija postaje ekološki prosvećenija i svesnija štetnih zdravstvenih posledica.
Nije problem u ideji da vodimo računa o životnoj sredini, što se mene tiče, problem je u tome što je ovo što se nameće utopistička ideja čija motivacija mnogo više deluje maltuzijanski nego humanistički. Ako bi “zelena energija” bila jeftina i efikasna svi bi je želeli i mogli bi sebi da je priušte. Na žalost, to nije slučaj, za sada.
Imamo i dobre primere kako pametno ulaganje može značajno doprineti smanjenju emisije CO2. Šampion u ovom procesu je USA, a način na koji je to postigla je sasvim logičan i potpuno suprotan današnjem narativu. Naime, USA je uložila oko 10 milijardi dolara ranih 2000. u ideju kopanja gasa iz uljnih škriljaca. Nakon desetak godina razvoja tehnologije proizvodnja gasa na ovaj način je postala mnogo jeftinija i eikasnija zbog čega je gas postao finansijski povoljniji od uglja i na taj način je USA smanjila emisiju CO2 više od bilo koje države na svetu, a istovremeno se i obogatila na ovoj tehnologiji. Vidimo da Amerikanci danas prodaju ovaj gas Evropi po 4x većim cenama nego što je ona nabavljala gas iz Rusije. Dakle, sumirano gledano, Amerikanci su pronašli efikasan i ekonomski održiv način kako da smanje emisiju i istovremeno povećaju standard svom stanovništvu, i to putem tehničko-tehnološkog unapređenja proizvodnje fosilnih goriva.
Male hidroelektrane narušavaju biodiverzitet okruženja i ekonomski su neisplative. Imali smo priliku da se sa tim problemom suočimo i na našim prostorima. Solarni paneli i vetrenjače zahtevaju ogromne državne subvencije, neefikasne su i ekološki vrlo upitne, s obzirom da zahtevaju kopanje vrlo toksičnih ruda i ogromne prostore plodnog zemljišta za svoje funkcionisanje. Litijum je jedna od tih toksičnih ruda i mi u Srbiji se danas suočavamo sa ogromnim izazovom sprečavanja uništavanja naše životne sredine u korist ogromnih, moćnih multinacionalnih kompanija. Tu borbu ne smemo da izgubimo. Borba protiv kopanja litijuma je samo jedna od mnoštva borbi koje moramo i moraćemo u budućnosti da vodimo kako bismo spasili i održali našu prirodnu sredinu koja je od neprocenjive važnosti. Multinacionalne kompanije su moćnije od država i crkvi, one finansiraju Ujedinjene nacije i sve velike međunarodne organizacije. Bil Gejts i njegovih nekoliko kompanija su naveći finansijeri SZO, ako niste znali. Neverovatno su moćne. Međutim, nas je više. I, sve dok znamo šta nećemo, pre svega, i sve dok ne potpadamo pod propagandu i odbijamo mrvice koje nam se nude za najvrednije što imamo, a to su zemlja, voda i hrana, pobedićemo!
Dok se zelena tehnologija ne unapredi, insistiranje na njenoj primeni i odustajanje od fosilnih goriva može nas samo uvesti u siromaštvo i posledično u propadanje zdravlja i ugrožavanje našeg opstanka. Potrebno je da unapredimo tehnologiju proizvodnje i distribucije energije iz fosilnih goriva, učinimo je dostupnijom, jeftinijom i ekološki čistijom. |
Hajde da proanaliziramo narednu tvrdnju agende 2030.
“Usled promene klime na Zemlji, planetarno raste broj prirodnih katastrofa, kao i površina koje su njima zahvaćene. Razorni uragani su sve češći, sušni periodi su sve duži, dok šumski požari zahvataju rekordne površine. Prirodne katastrofe izazvane ljudskim faktorom utiču na život velikog broja ljudi na planeti. Usled njihovog razarajućeg efekta, biodiverzitet je ugrožen, a stabilnost ekosistema narušena. Kako emisije gasova staklene bašte i dalje rastu, klimatske promene će nastaviti da se ubrzavaju. Čak i ako bi emisije danas prestale, klima bi nastavila da se menja još neko vreme dok Zemljin sistem ponovo ne uspostavi ravnotežu. Stoga, kako bi se umanjili budući ekološki, ekonomski i socijalni rizici, od velikog je značaja predvideti promene i odmah delovati.”
“Usled njihovog razarajućeg efekta, biodiverzitet je ugrožen, a stabilnost ekosistema narušena.” Hajde da vidimo koliko je biodiverzitet zaista ugrožen i ekosistem narušen. Koralni grebeni i polarni medvedi su dobar primer. Decenijama unazad stanje zdravlja koralnih grebena i polarnih medveda nam je servirano kao referentna osnova za ugroženost biodiverziteta i ekosistema.
Zanimljivo je da su 2011. godine naučnici izneli tvrdnju da je od 1985. do 2011. godine izgubljeno više od polovine početne veličine Velikog koralnog grebena. 2016. god. Australijski centri za izvrsnost (državna organizacija) izjavila je da je otprilike polovina korala Velikog koralnog grebena nestala u poslednjih nekoliko decenija, dok se predviđa da će ostatak nestati u sledećem veku ako ne obuzdamo planetarno zagrevanje. Međutim, početkom 2022. godine, nakon četiri najveća morska toplotna talasa Australijski institut za nauku o moru (AIMS) prijavio je najviše nivoe koralnog pokrivača velikog koralnog grebena (GBR) u prethodnih 36 godina. Dakle, u periodu od 2016-2022. god. Veliki koralni greben se gotovo potpuno regenerisao, uprkos izuzetno visokim temperaturama mora i danas je u boljem stanju nego 1986. godine. Naučnici iz ovog australijskog državnog centra kažu da su i sami veoma začuđeni ovako brzim oporavkom Velikog koralnog grebena, a ja sam začuđena nivoom arogancije ljudi koji postavljaju ovakve senzacionalističke hipoteze.
Od početka ovog veka, polarni medvedi su bili ikona za sve što je zabrinjavajuće u vezi sa globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim faktorom. Polarni medvedi su najčešće korišćeni primer za pokušaj da se ubedi javnost da je sagorevanje fosilnih goriva već imalo – i da će i dalje imati – štetan uticaj na planetu. Kako nam je rečeno, Arktik se zagreva dvostruko brže od ostatka planete, a polarni medved se često navodi kao najbolji pokazatelj katastrofalnih posledica klimatskih promena.
Polarni medvedi su prošli dugačak put od “pretnje izumiranja prekomernim lovom” 1973. godine, preko “spašeni” 1996. i “ugroženi klimatskim promenama” 2006. Naučnici koji čine Grupu stručnjaka za polarne medvede (PBSG) Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) bile su ključne za ove odluke o deklarisanju ugroženosti polarnih medveda.
U 2006. godini, mišljenje članova PBSG-a bilo je da će broj polarnih medveda pasti za preko 30% u narednih 45 godina zbog predviđenog budućeg smanjenja letnjeg morskog leda. Ispostavilo se da je Američki geološki zavod (USGS) je koristio kompjuterske modele koji su zavisili od mišljenja samo jednog biologa – Stivena Amstrupa – o tome kako će polarni medvedi reagovati na projektovane letnje promene morskog leda. 2009. god. istraživači morskog leda izjavili su da je je Arktik bez leda do 2040. prilično verovatan. Danas znamo da, iako se količina leda na Arktiku smanjuje, led sigurno neće nestati do 2040. godine, a do tada ćemo možda početi da koristimo neke dokaze umesto fiktivnih komjuterskih modela.
Zanimljivo je šta se dogodilo sa polarnim medvedima za ovo vreme. Profesorka Susan J. Crockford, koja je zbog dokaza koje je iznosila, kako tvrdi, izbačena sa kanadskog univerziteta Viktorija, napisala je naučni rad koji pokazuje da se globalna populacija polarnih medveda nije smanjila – u stvari, porasla je sa oko 24.500 u 2005. na oko 28.500 u 2015. – što je očigledno povećanje od 16% uprkos gubitku morskog leda. Veličina ukupne populacije polarnih medveda se povećava, a 2020 god. je dalje porasla na oko 30.000. jedinki, uprkos modelima koji su predviđali katastrofu ukoliko ne zaustavimo globalno zagrevanje. Prema tim modelima, koji nam oblikuju zakonske okvire i redukuju energiju i poljoprivredu, trebalo bi da polarnih medveda danas bude samo oko 8000.
U zaključku ovog segmenta možemo reći da očigledno letnji morski led nije presudan za zdravlje i opstanak polarnih medveda i da se, suprotno očekivanjima, u nekim regionima čini da je manji nivo letnjeg leda, u odnosu na 1980-te, koristan za populaciju polarnih medveda. Dakle, još jedna hipoteza je postavljena pogrešno. Ono što ja mogu da zaključim na osnovu ova dva primera, a i mnogih drugih primera, je da mi o klimi i njenom uticaju na živi svet zaista ne znamo dovoljno i da nema smisla da se pravimo Bogovima i predviđamo budućnost na osnovu hipoteza oprtunista koje finansiraju korporacije i veštačkih modela koji sasvim slučajno reklo bi se, najviše pogoduju tim velikim korporacijama.
Sledeći deo citata koji treba anlizirati je:
2. “Usled promene klime na Zemlji, planetarno raste broj prirodnih katastrofa, kao i površina koje su njima zahvaćene. Razorni uragani su sve češći, sušni periodi su sve duži, dok šumski požari zahvataju rekordne površine. Prirodne katastrofe izazvane ljudskim faktorom utiču na život velikog broja ljudi na planeti”.
Prvo što meni ovde smeta je arogantana pomisao da mi možemo zaustaviti klimatske promene. Kao što sam već rekla na početku priče o klimatskim promenama i manipulacijama vezanim za istu; jedino što je sigurno kada je klima u pitanju je da se ona neumitno menja od postanka, pa do danas, a i dalje će. Ono što sasvim sigurno možemo i treba da uradimo je da se mnogo bolje adaptiramo na promene, kao što smo od postanka civilizacije to činili i kao što čine polarni medvedi iz prethodnog primera. Za to su nam potrebne pragmatične političke i društvene promene zasnovane na realnim mogućnostima i potrebama, a ne na hipotezama naučnika koji su bliski korporativnom sektoru, koji profitira od širenja straha i panike.
Hajde da uzmemo primer dva grada u Evropi, Atinu i Helsinki. U Atini vlada veoma topla klima, a u Helsinkiju veoma hladna klima, iako su na istom kontinentu. Ono što je važno je da su stanovnici oba ova grada veoma dobro adaptirani na klimatske uslove koji vladaju u tim regijama i da životi stanovništva ta dva grada nisu ugroženi vremenskim uslovima zahvaljujući prostoj adaptaciji. Ne postoji magična klima koja treba da vlada na zemlji jer mi tako želimo. Postoji samo klima na koju treba da se adaptiramo najefikasnije što možemo i u to je potrebno ulagati sredstva.
Drugo na šta bih htela da skrenem pažnju u ovom delu citata je da prirodne katastrofe zaista utiču na veliki broj ljudi na planeti ali nesrazmerno lošije utiču na siromašne ljude koji daleko više stradaju od prirodnih katastrofa, u odnosu na bogate ljude. Ukoliko se neki uragan desi na Floridi na primer, verovatno će poginuti nekoliko ljudi, na žalost i biće načinjena ekonomska šteta koja će se brzo sanirati i neće dugoročno uticati na populaciju Floride. Ako se taj isti uragan desi u Gvatemali, biće hiljade poginulih i hiljade umrlih od posledičnih bolesti, nedostatka infrastrukture, devastirane ekonomije i manjka podrške pogođenima u nesreći. Ako zaista želimo ovakve ishode da sprečimo, pomoćićemo stanovnicima Gvatemale da postanu bogatiji i otporniji, da razviju dobru infrastrukturu uz pomoć korišćenja jeftinih fosilnih goriva, kao što su vekovima činile bogate zapadne države.
Ubiće nas vrućine
Ono što se očekuje od porasta globalne temperature je više toplotnih talasa i manje hladnoće. Mi vrlo dobro znamo da neuporedivo više ljudi umire od hladnoće nego od vrućine. Takođe, u toplijim krajevima biljke bolje rastu i životinjski svet je bogatiji. Uostalom, mnogo manje ljudi naseljava Arktik, Antarktik, Sibir i sever Kanade, u odnosu na Afriku; to nije bez razloga. Na posletku, uz pomoć jeftine energije, lako ćemo navodnjavati suva područja, kao što je Libija nekada radila ili kao što to danas radi Izrael, a biće nam lakše i da uključimo klima uređaje da se rashladimo.
Globalna mreža od preko 1900 naučnika i profesionalaca, među kojima su i dobitnici Nobelove nagrade, dala je izjavu u kojoj se kaže:
“Nauka o klimi treba da bude manje politička, dok bi klimatske politike trebalo da budu više naučne. Naučnici bi trebalo otvoreno da se pozabave neizvesnostima i preterivanjima u svojim predviđanjima globalnog zagrevanja, dok bi političari trebalo da nepristrasno računaju stvarne troškove kao i zamišljene koristi od svojih političkih mera.” |
Kako agenda 2030 uništava poljoprivredu, kako se vodi poljoprivredna politika u svetu i kod nas, kakav cilj ima i zbog čega nam preti glad i ishrana sintetičkim mesom i skakavcima u nekim od najplodnijih država sveta, pa i u našoj, pročitajte u narednom tekstu.
Reference:
Comments