Ishrana u kriznim situacijama Masti – Značaj i vrsta masti

Masti su izuzetno značajne hranljive materije koje nam, pre svega, daju energiju. Masti imaju 9 kalorija u svakom gramu. Dakle, izuzetno su kalorične ali to ne znači da ćete se od masti ugojiti. Povećanje telesne mase mnogo više zavisi od toga kako se komponente hrane metabolišu i u tom smislu, ugljeni hidrati igraju mnogo značajniju ulogu.


Masti služe kao rezerva energije. U slučaju dugotrajnog gladovanja stvaranjem ketonskih tela iz masti, naše telo dobija alternativni izvor energije koji je često efikasniji od energije dobijene razgradnjom šećera.

Masti imaju značajnu gradivnu ulogu. Fosfolipidi, koji su sastavni delovi masti, grade ćelijske membrane; holesterol koji pripada steroidima (derivati masti) takođe učestvuje u izgradnji ćelijske membrane…

Adekvatan unos masti je neophodan za hormonski balans.

Masti su neophodne za transport, apsorpciju i skladištenje vitamina A, D, E i K koji su rastvorljivi u mastima (liposolubilni).

Masti doprinose oporavku našeg organizma od napora, imunom odgovoru, dobrom vidu, kardiovaskularnom zdravlju. Ipak, kardiovaskularno i generalno zdravlje zavisi od odabira masti i načina njihovog tretiranja. Ukoliko unosimo trans masti iz brze, ulične hrane, iz industrijskih proizvoda i sl., ukoliko termički tretiramo masnoće prženjem i sl. (nisu sve masti jednako osetljive na termičku obradu), možemo stvoriti sasvim suprotan efekat i učiniti masnoće našim najvećim neprijateljem.

Ovo je ono što želim da usvojite. Nemojte bežati od masnoća. Neophodno je da prepoznate njihov kvalitet, kako bi vam služile u smislu očuvanja zdravlja i prevencije bolesti.



Masti su ili zasićene ili nezasićene, što zavisi od kvaliteta masnih kiselina od kojih se sastoje i ta razlika može biti veoma značajna. Većina namirnica sa mastima sadrži obe vrste masnih kiselina ali obično prevaga ide na jednu ili drugu stranu (ili su pretežno nezasićene ili pretežno zasićene masne kiseline zastupljene u pojedinoj namirnici). Takođe, postoje veoma štetne masti koje nikada nisu za preporuku. To su trans masti, na primer. To su masti koje su industrijski stvorene ili industrijski obrađene (margarin, rafinisana ulja koja su u širokoj upotrebi, da ne nabrajam bredove, prepoznaćete). Njih treba izbegavati i u najvećim krizama jer čine više štete nego koristi.

Postoji i nešto što se zove holesterol i on je veoma kontraverzan prema tumačenju današnje nauke. U prethodnim decenijama je bio označen kao najgori neprijatelj našeg srca i krvnih sudova. Danas se naveliko govori o njegovoj esencijalnoj ulozi u rastu i razvoju mozga, na primer, a činjenica je da je za te vitalne funkcije neophodan. Da ne produbljujem priču, moj zaključak bi bio da o holesterolu ne treba mnogo voditi računa ukoliko vam ishrana ne obiluje ugljenim hidratima, odnosno ukoliko ne konzumirate obilje testa, slatkiša i industrijskih proizvoda i ukoliko vaša kuhinja ne obiluje prženim namirnicama.

Da ovaj tekst ne bi bio predugačak, fokusiraću se na izvore zasićenih i nezasićenih masti u sledećem pisaniju jer mislim da ta tema zahteva punu pažnju.