top of page

Ketogena dijeta leči rak?

Možda smo, pored brojnih rešenja metaboličkih poremećaja koje nudi promena ishrane i životnog stila; možda smo pronašli i odgovor na to kako da pobedimo rak. 




Mnogo pretkliničkih i sada već puno kliničkih studija, kao i jedna meta analiza koju sam navela u ovom tekstu, promovišu upotrebu ketogene dijete u kombinaciji sa standardnim terapijama, a na osnovu njenog potencijala da pojača antitumorske efekte klasične hemio i radioterapije, njene opšte dobre bezbednosti i podnošljivosti i povećanja kvaliteta života, kao i dužine preživljavanja u studijama rađenim na životinjama.


 

Kao što su sve genijalne stvari u osnovi jednostavne, a do te jednostavnosti se dolazi veoma komplikovanim putem, takav je i mehanizam dejstva kao i logika ketogene dijete koji ću ovde pokušati da objasnim. Trenutno su u toku 83 različite studije o uticaju ketogene dijete na lečenje raka. 



Čuli ste za Keto dijetu. "Keto" je skraćenica od izraza ketogeneza, što je stvaranje ketona iz masti. Ketoza je prirodno metaboličko stanje koje telo dostiže kada počne da koristi masti kao izvor energije umesto glukoze (šećera). U tipičnoj dijeti sa visokim udelom ugljenih hidrata, višak šećera iz namirnica (slatkiša, voća, testenina i hrane sa visokim sadržajem skroba kao što su hleb i žitarice) metaboliše se u glukozu. Za razliku od ketogene dijete gde organizam koristi masti kao izvor energije, u tipičnoj dijeti kakvom se hrani najveći broj ljudi, organizam koristi glukozu kao izvor energije.


 

Ketogena dijeta koju karakteriše visok sadržaj masti i vrlo malo ugljenih hidrata (https://www.funkcionalnaishrana.com/single-post/2019/01/15/ketogena-dijeta-%C5%A1ta-je-to-i-kako-funkcioni%C5%A1e) može podstaći organizam da proizvodi veliki broj ketonskih tela, menjajući na taj način ćelijski metabolizam. Za razliku od normalnih ćelija, tumorske ćelije koriste mnogo više glukoze. Ćelije raka su metabolički poremećene tako da su gotovo potpuno zavisne od glukoze i ne mogu efikasno koristiti ketone kao izvor energije.


 

Ova metabolička promena koja se dešava u kanceroznim ćelijama može se objasniti fenomenom koji se naziva Varburgov efekat. Varburgov efekat je povećanje aerobne glikolize u proizvodnji ATP-a. ATP je jedinica energije koju ćelija koristi. U nedostatku kiseonika, u kakvim uslovima se stvaraju kancerozne ćelije, ključnu ulogu u proizvodnji ATP-a u ćelijama raka igra proizvodnja laktata iz fermentacije glukoze. Varburgov efekat (afinitet karcinoma prema glukozi) mi inače već koristimo u medicine za otkrivanje karcinoma. On je korišćen kao osnova za razvoj Pet skenera koji uz pomoć FDG-a, što je Fluorodeoksiglukoza otkriva karcinome u telu.


 

Pored ovoga, ćelije raka pokazuju visok nivo proizvodnje slobodnih radikala kao rezultat nefunkcionisanja lanca transporta elektrona. Na osnovu toga što je glukoza esencijalna hrana za karcinome i oni su gotovo potpuno zavisni od nje za preživljavanje i proliferaciju, ketogena dijeta je dijetetska terapijska strategija koja smanjuje nivo glukoze u organizmu i obrnuto povećava nivo ketonskih tela koje ćelije raka ne mogu da iskoriste kao supstrat za proizvodnju ATP-a, odnosno energije. Dakle, KD izaziva gladovanje tumorskih ćelija i stoga pokazuje veliku antitumorsku aktivnost. Suprotno, za normalne ćelije nakon dužeg izlaganja KD i ograničenja glukoze, oksidacija masnih kiselina igra ključnu ulogu u sintezi ketonskih tela uključujući acetoacetat, beta-hidroksibutirat i aceton koji se zatim pretvara u acetil-CoA i ulazi u ciklus za proizvodnju ATP-a (ćelijske energetske jedinice); tako ketonska tela održavaju život zdravih ćelija bez ikakvih problema.


 

Zanimljivo je takođe da su sve dosadašnje uporedne studije pokazale da čak i običan strogi post umesto KD dovodi do smanjenja kolateralnih efekata adjuvantne hemioterapije zbog smanjenja toksičnosti lekova, pre svega i do boljeg kvaliteta života, u odnosu na pacijenate koji ne prate nikakvu dijetu. Ketogena dijeta je zapravo jedna vrsta posta. Post je mehanizam kojim mi zapravo izgladnjujemo ćelije, odnosno onemogućavamo šećeru da uđe u ćeliju i to je neverovatno blagotvorno za metabolizam, mitohondrije pre svega. To je inače regenerativni princip autofagije. Od kada je sveta i veka ljudi su primenjivali post u terapijske svrhe.  Ako znamo da ćelije primarno za energiju koriste šećer (glukozu) i ako znamo da je osnovni energetski izvor u ketogenoj dijeti mast, odnosno ketoni a ne šećer, mi onda praktično varamo maligne ćelije imitirajući post. U prevodu, izgladnjujemo ćelije raka koje zavise od glukoze, a naše zdrave ćelije nesmetano koriste ketone kao primarni izvor energije.


 

S obzirom da prevalencija pušenja u svetu nastavlja da opada (nisam sigurna da je kod nas to slučaj), faktori ishrane brzo postaju vodeći uzrok bolesti koje se mogu prevenirati. Neadekvatna ishrana i gojaznost povećavaju prevalenciju raka, a najveće povećanje je zabeleženo kod karcinoma dojke, jetre, pankreasa i materice. Kada se rak već otkrije, gojaznost je povezana sa lošijim ishodima terapije, kao i sa većim morbiditetom i mortalitetom. Ključne veze između gojaznosti i raka su hronična upala, promena polnih hormona, povećanje IGF-1 (insulinu sličnog faktora rasta), promenu adipocitokina, kao i matičnih ćelija raka koje potiču iz masnog tkiva. Zbog ovih jasnih poveznica između životnog stila i razvoja karcinoma, treba uložiti velike napore u sprovođenju promena načina života kako bismo ublažili faktore povezane sa gojaznošću. Ketogena dijeta se pojavljuje kao atraktivna opcija u suzbijanju mnogih faktora koji promovišu tumore jer je povezana sa gubitkom težine, smanjenjem oksidatitvog stresa kao i smanjenjem insulinske rezistencije i upalnih procesa. Dakle, jednim udarcem potencijalno možemo ubiti puno muva. 


 

Ketogene dijete protiv raka su vredne daljeg istraživanja, kako laboratorijski tako i klinički. Pacijenti koji žele da se pridržavaju ketogene dijete tokom terapije treba da dobiju visokostručne savete o ishrani kako bi izbegli uobičajene greške i optimizovali individualne potrebe. Ovde ključnu ulogu imaju saradnja onkologa i dijetetičara. A, kada vam sledeći put budu rekli da možete da jedete šta god želite iako ste u riziku ili ste već oboleli od raka, odgovorite im da treba da se edukuju. 


Reference:

Comments

Rated 0 out of 5 stars.
No ratings yet

Add a rating
bottom of page