top of page

Mleko i mlečni proizvodi - Alergije, netolerancije i drugi potencijalni zdravstveni rizici


Posmatrajući evolutivno, mogli bismo reći da je mleko izvor života jer je opstanak sisara nemoguć bez majčinog mleka. Međutim, ljudi su jedina vrsta koja konzumira mleko nakon perioda odojčeta. Ostali sisari, nakon prelaska na čvrstu hranu u potpunosti prestaju da sisaju, odnosno da piju mleko. Ljudi koriste mleko različitih životinja ali se najčešće koristi mleko goveda, odnosno krava. Koristi se takođe i ovčije, kozije i magareće mleko.


 

 Najznačajniji sastojci mleka su kazein (mlečni protein) i laktoza (mlečni šećer).


KAZEIN (protein u mleku)

LAKTOZA (mlečni šećer)

Alergijske reakcije

Netolerancija



Alergija na kravlje mleko je reakcija na proteine iz mleka (kazein) i oblik alergije koji se najčešće razvija tokom prvih meseci života. Deca uglavnom, vremenom prerastu ovu alergiju ali za veliki broj odraslih alergija na kravlje mleko je hronično stanje. Jedini lek je izbegavanje mlečnih proizvoda i hrane koja sadrži mlečne proteine. U najtežim slučajevima, reakcije na mleko mogu biti životno ugrožavajuće.


Važno je znati da postoje dva različita oblika kazeina. Postoji A1 kazein koji najčešće izaziva alergijske reakcije i A2 kazein koji uglavnom nema takve negativne efekte. Tek oko 30% krava u Srbiji ima oba A2 alela i one proizvode takozvano A2 mleko.


Tokom gastrointestinalne proteolize A1 beta kazeina kod ljudi, oslobađa se betakazomorfin 7. To je opioidni peptid koji može uzrokovati alergijske reakcije.


Danas postoji puno dokaza da kazein A1 doprinosi pojavi raznih oboljenja: dijabetes melitus tip 1 (juvenilni dijabetes, autoimuno oboljenje), ishemijsku bolest srca, aterosklerozu, sindrom iznenadne smrti odojčadi, autizam, šizofreniju, ekceme, infekcije uha, zapušenost nosa i druge probleme sa sinusima itd. Tržišta u razvijenim zemljama beleže veliki rast potražnje i potrošnje mleka sa isključivo A2 kazeinom i to je prilika za domaće proizvođače da selekcijom stvore grla koja produkuju samo A2 kazein.

 


Za razliku od kravljeg mleka, kozije mleko je sličnije ljudskom. Sadrži A2 kazein, više esencijalnih masnih kiselina i bolji odnos kalcijuma i fosfora, što je bolje za zdravlje kostiju.






 

Kao i kozje, ovčije mleko je prirodno homogenizovano i lako svarljivo.


Sadrži visok nivo A2, vitamina A, B i D i folata. Dakle, ukoliko želite da izbegnete alergijske reakcije na mleko i mlečne proizvode, birajte ovčije, kozije ili deklarisano A2 kravlje mleko. Postoje krave kojih i dalje ima, najviše u južnoj Evropi, čije mleko sadrži samo kazein A2. Većina starih, autohtonih rasa goveda je posedovala gen za sintezu A2 tipa kazeina.


Ljudi koji su alergični na kazein uglavnom bez problema mogu konzumirati ovčije, kozije, i mleko A2 krava.


 

 

Netolerancija na laktozu (mlečni šećer) je sasvim drugi problem. Netolerancija na laktozu (laktozna intolerancija) je veoma čest poremećaj varenja. Zapravo, smatra se da čak 75% svetske populacije ima problem sa varenjem laktoze!





Osobe sa ovim poremećajem imaju probavne probleme kada konzumiraju mleko i mlečne proizvode, što može negativno uticati na zdravlje i kvalitet života. Čak i konzumiranje manjih količina mlečnih proizvoda može izazvati različite simptome – lakše i teže – uključujući naduvenost, proliv i grčeve u stomaku.


Osobe sa ovim problemom jednostavno nemaju dovoljno enzima laktaze, koji je potreban za varenje mlečnog šećera laktoze. Bez dovoljne količine enzima laktaze, laktoza se slobodno kreće kroz creva nerazgrađena i izaziva probavne smetnje.


Laktoza se nalazi i u majčinom mleku i skoro svi su rođeni sa sposobnošću da je svare.


Vrlo se retko netolerancija na laktozu sreće kod dece mlađe od pet godina. Vremenom se količina laktaze, enzima za varenje laktoze, smanjuje i u kasnijem životnom dobu veoma veliki broj ljudi ima problem sa varenjem mleka. To je evolutivni proces. Priroda smatra da nam nakon perioda odojčeta mleko nije više potrebno.



 

A2 mleko sadrži istu količinu laktoze kao i ono koje nije sa A2 kazeinom, pa tako u klinički dijagnostikovanim slučajevima netolerancije na laktozu, A2 mleko neće doneti boljitak koje nudi mleko bez laktoze. U prevodu, treba da razlikujemo netoleranciju na laktozu i alergiju na kazein.


Ljudi koji ne tolerišu laktozu ali nisu alergični na kazein uglavnom mogu koristiti kiselomlečne proizvode jer je u njima putem fermentacije, šećer preveden u mlečnu kiselinu, kao i mleko bez laktoze koje danas postoji na našem tržištu.  


 

 

Istorijski posmatrano, ljudi nisu pili mleko. Pretpostavljam da je bilo prilično nepraktično muzti sabljozubog tigra ili neku divlju bivolicu :-). Tek nakon što su ljudi pripitomili mlečne životinje, goveda pre svega, počeli su da koriste mleko ovih životinja. Smatra se da je pripitomljavanje goveda počelo u 9. veku pre nove ere. Mleko koje pijemo danas je sasvim drugačije od mleka koje su ljudi pili pre 100 ili 500 godina, na primer jer je sastav mleka tada bio značajno drugačiji od sastava mleka koje konzumiramo danas.



 

Kravlje mleko, koje odrasli ljudi najčešće konzumiraju, prosečno sadrži oko 3,5% proteina, od čega oko 3% kazeina, što mleko čini visokoproteinskom namirnicom i oko 4,7% šećera.

Ljudsko, odnosno majčino mleko sadrži više šećera, oko 7,5g na 100ml i manje proteina od kravljeg mleka, oko 1,2g.

Ako uzmemo da jedna kafena kašičica sadrži oko 5g šećera, to znači da u jednoj šolji kravljeg mleka ima 2 kafene kašičice šećera, praktično objašnjeno.


Ovakav sastav mleka ima ulogu rapidnog rasta. Svi znamo da novorođenče za godinu dana utrostruči svoju težinu i poraste 50% u odnosu na visinu odnosno dužinu, na rođenju. Tome doprinose i neki faktori rasta koji se nalaze u sastavu mleka, a koji uz hormone koje mleko sadrži, kod odraslih ljudi može promovisati rast maligno alteriranih ćelija, odnosno karcinoma.


Istraživanja pokazuju da veći unos kalcijuma i mlečnih proizvoda može povećati rizik od raka prostate kod muškaraca za 30-50 procenata. Potrošnja mlečnih proizvoda povećava nivo insulinu sličnog faktora rasta-1 (IGF-1), poznatog promotera raka. Zatim, konzumiranje mleka može dovesti do zatvora, iritabilnog creva, nadimanja, gasova, dijareje, alergija, ekcema i akni.

 

 Današnje, konvencionalno proizvedeno mleko, sadrži ogromnu količinu hormona, estrogena pre svega. To doprinosi takozvanoj estrogenizaciji sveta. Muška populacija razvija više ženskih osobina, devojčice mnogo ranije ulaze u pubertet, hormonski zavisni karcinomi bujaju...


U današnje vreme krave se muzu i u periodu steonosti kada je koncentracija hormona najveća, zatim se životinjama daju antibiotici jer često oboljevaju zbog loših uslova gajenja i ishrane. Konvencionalno mleko sadrži različite hemikalije iz hrane kojom se hrane mlečne životinje itd.

Nije samo mleko zaslužno za estrogenizaciju sveta, tu je i plastika, plastifikatori, hemikalije koje koristimo svakodnevno u domaćinstvu i industriji.


 

(Količinu antibiotika u mleku možete lako proveriti tako što pokušate da ukiselite mleko-napravite kiselo mleko. Ukoliko vam to uspe i mleko se ukiseli, odnosno mikroorganizmi fermentišu laktozu u mlečnu kiselinu, mleko ne sadrži antibiotike ili ih sadrži u niskoj koncentraciji)


 

Kravlje mleko od konvencionalno uzgajanih goveda sadrži ogromnu količinu reproduktivnih hormona, alergenih proteina, antibiotika, raznih hemikalija, inflamatornih jedinjenja i faktora rasta, za koje znamo da podstiču razvoj karcinoma. Ljudi su jedina vrsta sisara koja nastavlja da pije mleko nakon perioda odojčeta i mi zapravo nemamo biološku potrebu za ovom hranom. Štaviše, mleko koje danas pijemo nije ono mleko koje su pili naši deka i baka.

Ipak ovo ne znači da su svi mlečni proizvodi isti i da su jednako potencijalno štetni. 


 


 Jedan od mlečnih proizvoda koji mnogi ljudi mogu tolerisati je ghee puter. Često ni običan puter ne smeta ljudima koji imaju blagu netoleranciju na mlečne proizvode. Ghee puter je pročišćeni puter iz kojeg je uklonjena sva voda i sve čvrste materije mleka (šećeri i proteini). To znači da ga mogu konzumirati oni koji su osetljivi na mlečne proizvode.

 


Ako konzumirate mlečne proizvode, uvek birajte one od životinja koje su prirodno hranjene, odnosno onih koje su pasle po livadi. Mleko koje ove krave proizvode ima optimalan odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina. Konvencionalno gajene krave jedu žitarice i drugu hranu koja njihov profil masnih kiselina čini inflamatornim, odnosno izaziva upalne procese u organizmu jer mleko koje one proizvode sadrži više omega-6 masnih kiselina.

 


Reference:

1. Dhiman, T. R., G. R. Anand, et al. (1999). "Conjugated linoleic acid content of milk from cows fed different diets." J Dairy Sci 82(10): 2146-56

 

 

 3. Pediatr Clin North Am. 2013 Feb;60(1):49-74. doi 10.1016/j.pcl.2012.10.002.                                                 Human Milk Composition: Nutrients and Bioactive Factors                                                         Ballard O, Morrow A


4. Am J Clin Nutr. 2005 May;81(5):1147-54.

Dairy, calcium, and vitamin D intakes and prostate cancer risk in the National Health and Nutrition Examination Epidemiologic Follow-up Study cohort

 

 


7. Nutr Diabetes. 2017 May 15;7(5):e274. doi: 10.1038/nutd.2017.16.                                                                A1 beta-casein milk protein and other environmental pre-disposing factors for type 1 diabetes J. S. J. Chia, J L McRae


8. Clin Exp Gastroenterol. 2012; 5: 113–121.

Published online 2012 Jul 5. doi: 10.2147/CEG.S32368 Lactose intolerance: diagnosis, genetic, and clinical factors


9. Trivedi, M.S., Hodgson, N.W., Walker, S.J. et al. 

Epigenetic effects of casein-derived opioid peptides in SH-SY5Y human neuroblastoma cells. 

Nutr Metab (Lond) 12, 54 (2015). https://doi.org/10.1186/s12986-015-0050-1


bottom of page