Hormonski zavisni karcinomi

 

 

Dva najčešća hormonski zavisna karcinoma danas, su karcinomi dojke i prostate.  

 

Karcinom dojke je jedan od najrasprostranjenijih i najpogubnijih oblika karcinoma u svetu, danas. U svetu je 2010. godine registrovano oko 1,4 miliona novih slučajeva bolesti i preko 450.000 smrtnih ishoda. Rizik obolevanja od karcinoma dojke iznosi oko 12,4%. To znači da jedna od osam žena može očekivati da će tokom života oboleti od raka dojke. Karcinom dojke u velikom broju zemalja čini oko 25% svih malignih bolesti ženske populacije. U najrazvijenijim zemljama čak 28%, dok u strukturi mortaliteta učestvuje sa oko 14-15%. 

 

U Srbiji, 26% svih obolelih i 17,5% svih umrlih žena zbog malignih tumora imaju dijagnozu karcinoma dojke. Učestalost bolesti na globalnom nivou kontinuirano raste već 30 godina i taj porast iznosi 3,1% godišnje, dok mortalitet varira. Analiza kretanja incidencije karcinoma dojke u zapadnoevropskim zemljama pokazala je tendenciju dramatičnog porasta, posebno kod žena starijih od 50 godina, što se delom pripisuje češćem i ranijem otkrivanju bolesti, odnosno efektima organizovanog skriniga, ali i efektima demografske tranzicije, koji vode povećanju broja žena u riziku od bolesti. Kada je u pitanju mortalitet od karcinoma dojke, evidentan je trend opadanja u SAD-u i razvijenim zemljama. U Evropi, kretanje mortaliteta od karcinoma dojke poslednjih decenija ima različite tendencije. Kreće se od smanjenja za 30% u Engleskoj do povećanja od 25% u Estoniji. (5)

 

Karcinom prostate, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Evropskoj uniji (EU), najčešće je hronično maligno oboljenje, a drugo je po smrtnosti od malignih bolesti. (1) U razvijenim zemljama EU karcinom prostate čini i do 15% svih malignoma. (2) U nerazvijenim zemljama taj udeo iznosi oko 4%. 

 

Najnižu incidencu i stopu smrtnosti imaju muškarci na Dalekom istoku, a najvišu u severnoj Evropi i SAD-u. U Kini, Hong Kongu i Japanu smrtnost od karcinoma prostate je izuzetno retka i iznosi 2 do 3 na 100 000 stanovnika. (3) Najvišu incidencu karcinoma prostate imaju Afroamerikanaci, sa stopom od 224/100 000, zatim beli Amerikanci (150/100 000), zapadni Evropljani sa stopom 39,6/100 000 i Azijati sa stopama 1-8/100 000. (4) 

 

Iz statistike se jasno vidi da način ishrane i uopšte, način života i okruženje, igraju ključnu ulogu u oboljevanju. Ishrana čistom, neprerađenom hranom, sa obiljem neophodnih nutrijenata, obezbeđuje dobru zaštitu i značajno pomaže ozdravljenju.

 

Literatura:

1. Jemal A, Tiwari RC, Murray T. Cancer statistics, 2006. CA Cancer J Clin 2006; 56:106-30

2. Boyle P, Ferlay J. Cancer incidence and mortality in Europe, 2004. Ann Oncol  2005;  16: 481–8.

3. Kosary CL, Ries LAG, Miller BA i sur. Cancer Statistics Review 1973-92. Bethesda: National Cancer Institute, NIH Pub 1996;96:2789.

4. Parkin DM, Bray F, Ferlay J i sur. Global cancer statistics, 2002. CA Cancer J Clin 2005;55:74-108.

5.http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2013/Novembar/VodicZaDijagnostikovanjeiLecenjeRakaDojke.pdf, 28.09.2014