KARCINOMI

    

Oboljevanje od karcinoma je globalni, javnozdravstveni problem. Oboljevanje od karcinoma je poprimilo epidemijske razmere, stoga se sve se veća pažnja posvećuje prevenciji oboljevanja i lečenju obolelih. Svetski istraživački fond za kancer je još devedesetih godina prošlog veka objavio dokument na 670 strana koji ishranu stavlja na vrh, prema značaju pevencije i lečenja karcinoma.

 

Posledice oboljevanja od karcinoma pogađaju sve segmente društva. Epidemijski talas pogađa i razvijene zemlje i zemlje u razvoju. Moglo bi se reći da su karcinomi produkt savremenog društva. Najčešće četiri vrste karcinoma: pluća, dojka, kolorektalni i karcinom prostate su bili gotovo nepoznati pre dvadesetog veka. Rast incidence karcinoma podudara se sa industrializaciom i "hemikalizaciom" sveta. Incidenca karcinoma proporcionalno raste sa industrijskom razvijenošću države. Veći dohodak po glavi stanovnika znači veću stopu oboljevanja od karcinoma. Razlog ovome je to što su ljudi  industrijalizaciom potpuno izmenili svoje hemijsko okruženje; ono što jedemo, pijemo, dišemo.

Čovečanstvo je za nekoliko decenija proizvelo desetine miliona novih hemikalija i u prirodu oslobodilo desetine hiljada takvih hemijskih jedinjenja, sa nepoznatim posledicama po prirodu i okruženje. Danas znamo da su mnoge kancerogene ali se i dalje nalaze u lancu ishrane. Neke možemo izbeći ali mnoge ne možemo. Današnja ishrana rafinisanom hranom, "obogaćena" hemikalijama i nedostatkom nutrijenata, smatra se najvećim, pojedinim doprinosom razvoju raka. Takođe se smatra da pravilnom ishranom možemo smanjiti rizik od oboljevanja za 40%.   

Izbegavanje ili redukovanje karcinogena je jedan aspekt prevencije. Drugi, jednako značajan je ojačavanje sopstvenih snaga samoodbrane kroz ojačanje imuniteta i antioksidativnu zaštitu. Karcinogeni se lako mogu naći i u savršeno zdravom, prirodnom okruženju ali ne predstavljaju problem jer ljudski organizam poseduje mehanizme za njihovu detoksikaciju. Problem nastaje ukoliko su odbrambene snage organizma slabe a čovek je izložen velikoj količini karcinogena.

Uprkos činjenici da su nam poznati mehanizmi smanjenja rizika od nastanka karcinoma, ne čini se dovoljno na tom polju. Karcinomi su drugi po redu uzrok smrti u razvijenom svetu. Iako incidenca pojedinih karcinoma opada, pre svega zahvaljujući prevenciji, incidenca drugih raste. Tako, u razvijenom svetu, incidenca karcinoma pluća i cerviksa opada, zahvaljujući masovnom prestanku pušenja, korišćenju zaštite od seksualno prenosivih bolesti i redovnim skrininzima. Međutim, u ovom trenutku su naročito zabrinjavajući hormonski zavisni karcinomi. To su karcinomi hormonski osetljivih tkiva; karcinom: dojke, cerviksa, ovarijuma, endometrijuma, prostate i testisa. Njihova incidenca proteklih decenija rapidno raste i zbog toga oni (naročito karcinomi dojke i prostate) predstavljaju predmet izučavanja sve većeg broja naučnika, institucija, nutricionista.