Zašto ste anksiozni?

Da li ste anksiozni zbog nedostatka amino kiselina?

  • Anksioznost/problemi sa raspoloženjem, zajedno sa žudnjom za određenom hranom i emocionalnim prejedanjem, može biti znak disbalansa u moždanoj biohemiji i nutritivnim deficitima,

  • Anksioznost se često može veoma lako korigovati korišćenjem specifičnih aminokiselina, tako da se možete osećati veoma smireno, veoma brzo. Ovo bi trebalo da vas motiviše da istražite i korigujete i druge faktore koji utiču na vašu anksioznost i/ili panične napade i opštu preopterećenost, kao što su: osetljivost na gluten, hormonski disbalansi, adrenalni problemi, propustljivost creva itd.,

  • Briga i anksioznost mogu biti rezultat sniženih vrednosti GABA (Gama Amino Buterna kiselina) i/ili Serotonina. Snižena GABA rezultuje, više fizičkom anksioznošću a snižen Serotonin ima više uticaja na psihičku anksioznost (zabrinutost, strahovi),

  • Kada sredite svoje moždane disbalanse, prejedanje usled stresa i žudnja za određenom hranom nestaju. Stvarno!,

  • Odgovorite na pitanja iz ovog upitnika i pogledajte kojoj kategoriji pripadate.,

  • Zatim pročitajte ovih nekoliko saveta za balansiranje vaših aminokiselina i popravljanje raspoloženja, kako bi se osećali prijatno u svom telu, opušteno, oslobođeni neprijatnih misli i žudnjom za hranom.

Anksioznost - Upitnik

Ovaj upitnik pokriva sve kategorije: serotonin, GABA, šećer, endorfine, kateholamine.

1. Da li imate nizak šećer?

  • Žudite za slatkom hranom, skrobom ili alkoholom u bilo koje doba dana

  • Iritantna, pulsirajuća glavobolja – naročito između obroka

  • Intenzivna žudnja za slatkišima

  • Vrtoglavica ukoliko propustite obrok

  • Zamor se smanjuje nakon obroka

  • Lako se uznemirite ili unervozite

Ovo lako mogu biti simptomi nestabilnog šećera/adrenalne iscrpljenosti

Stabilan šećer u krvi i adrenalna stabilnost zahtevaju aminokiselinu Glutamin, kao i dobre dijetetske navike, koje će držati šećer dobro izbalansiranim.

2. Da li imate nisku GABA?

  • Anksiozni ste i osećate se preopterećeno i pod stresom

  • Zabrinuti ste ili uplašeni

  • Imate panične napade

  • Ne možete da se opustite

  • Stegnuti mišići ili tenzija u ramenima

  • Osećate ogroman stress

  • Imate žudnju za slatkišima, alkoholom ili drugim supstancama za opuštanje i smirenje

Ovo lako mogu biti simptomi niskog nivoa GABA amino kiseline

Da bi bili opušteni i bez stresa, morate imati dovoljno GABA aminokiseline

3. Da li vam je nizak serotonin?

  • Anksioznost

  • Panični napadi i/ili fobije

  • Osećate zabrinutost ili strah

  • Opsesivne misli ili ponašanje

  • Perfekcionizam ili preterana potreba za kontrolom

  • Osećate se iritirano

  • Anksioznost se pogoršava zimi

  • Zimska pospanost ili afektivno ponašanje

  • Negativna razmišljanja ili depresija

  • Samoubilačke misli

  • Preterana samokritičnost

  • Nisko samopoštovanje ili nedostatak samopouzdanja

  • Osetljivost na toplo vreme

  • PMS ili tegobe u menopauzi (promene raspoloženja)

  • Hiperaktivnost

  • Ljutnja ili bes

  • Digestivni problem

  • Fibromijalgija ili drugi bolni sindrom

  • Teško zaspite

  • Nesanica ili poremećen san

  • Popodnevna ili večernja žudnja za slatkišima, testom, alkoholom ili drogama

Vampire Bite

Ovo lako mogu biti znaci niskog nivoa serotonina

Da bi se osećali pozitivno, samouvereno i lagano neophodan je serotonin koji se proizvodi od aminokiseline Triptofan/5-HTP i mnogih mikronutrijenata koji imaju ulogu kofaktora u njegovoj proizvodnji.

4. Da li imate niske endorfine?

  • Izuzetna osetljivost na emocionalni bol

  • Izuzetna osetljivost na fizičku bol

  • Lako se zaplačete

  • Jedete da bi popravili raspoloženje

  • Zaista obožavate određenu vrstu hrane, određeno ponašanje, drogu ili alkoholno piće

  • Nakon napornog dana prija vam nešto slatko ili neko piće

Ovo lako mogu biti simptomi niskog nivoa endorfina.

Kada imate dovoljno endorfina osećate radost, zadovoljstvo, komfor. Endorfini se, između ostalog proizvode od amino kiseline D-fenilalanin (DPA)

5. Da li imate niske kateholamine?

  • Depresivni ste i/ili apatični

  • Lako se ,,smorite”

  • Imate nedostatak energije

  • Imate lošu koncentraciju

  • Nedostatak inicijative i motivacije

  • Poremećaj nedostatka pažnje

  • Skloni ste odlaganju obaveza

  • Imate žudnju za slatkišima, alkoholom, kofeinom ili drugim stimulansom

Ovo lako mogu biti simptomi niskog nivoa kateholamina

Kada imate dovoljno kateholamina osećate se energično, brzo, spremno.

U tom smislu treba suplementirati amino kiselinu Tirozin.

5 Jednostavnih koraka da redukujete svoju anksioznost

1. Jedite doručak koji uključuje proteine

Dobar, svakodnevni doručak, može vas pripremiti za ostatak dana i sprečiti pad šećera. Nakon sat do sat i po vremena od buđenja pojedite doručak koji uključuje kvalitetne proteine. Nizak šećer može ličiti na anksioznost-nervoza, drhtavica, iziritiranost.

Neki od dobrih izbora su: jaja sa organskom kobasicom, sveža salata sa maslinovim ili lanenim uljem ili omlet sa povrćem i sveža salata sa maslinovim ili lanenim uljem ili voćni smuti sa orašastim plodovima, cimetom, jogurtom ili kokosovim mlekom.

2. Izbegavajte šećer

Slatka hrana kao keks, bombone, čokoladice, industrijski sokovi, barovi, soda napitci, su zapravo prazne kalorije. Ovakva hrana vam ne obezbeđuje neophodne hranljive materije potrebne za pravilno funkcionisanje organizma, već vam ih oduzima. Kad se šećer u organizmu nalazi u višku, troši se ogromna količina raznih nutrijenata kako bi se nivo šećera vratio na normalu. Tako organizam zapada u deficit određenih nutrijenata i dolazi da anksioznosti, stresnih stanja i poremećaja raspoloženja, generalno. Samo varenje slatke hrane zahteva ogromne količine B vitamina, cinka, magnezijuma i mnogih drugih nutrijenata. Ukoliko se najedete i napijete slatke hrane nećete imati apetita hranu bogatu esencijalnim nutrijentima. Naročito izbegavajte da menjate šećer veštačkim zaslađivačima. Oni su posebna priča i nose mnoge neželjene efekte po organizam!

3. Jedite češće

Ukoliko ste primetili da se osećate bolje i smirenije nakon obroka, i ako ste uzdrmani i anksiozni između obroka, predlažem da jedete češće. Uzrok ovome lako može da bude nestabilnost šećera. Kada se jednom šećer stabilizuje, predlažem, ipak samo 3 obroka. Svaki obrok treba da sadrži proteine, masti i ugljene hidrate (osim ako imate većih digestivnih problema).

Neki od dobrih izbora su: kratko pečeno ili prženo povrće (razno) sa organskim mesom po izboru , integralnim pirinčem ili krompirom, i velikom porcijom sveže salate. Povrće i meso možete menjati. Riba bi trebalo da bude uključena u jelovnik najmanje 2 puta nedeljno a minimum jedan dan u nedelji bi trebalo da bude vegeterijanski.

Neke od dobrih užina su: sirovi orašasti plodovi, semenke i sirovo povrće sa humusom.

4. Izbacite kofein

Anksioznost i panični napadi mogu biti isprovocirani konzumiranjem kofeina i njegova eliminacija može u mnogome da pomogne. Dakle, nema kafe, kola napitaka, energetskih pića i pravih čajeva.

Dobar izbor mogu biti: biljni čajevi (kamilica, nana, hibiskus, biljne mešavine), mogu se ohladiti i piti tokom dana kao hladan čaj, limunada sa đumbirom (dobra je za buđenje), ceđeni sokovi od povrća i voća.

5. Ispitajte netoleranciju na hranu

Bilo koja vrsta hrane može potencijalno, izazvati poremećaje u mozgu i učiniti vas anksioznim i depresivnim. Jedan od najznačajnijih alergena iz hrane je gluten, naročito onaj iz pšenice, ječma, ovsa i raži. Veoma malo ljudi je alergično na gluten (imaju celijačnu bolest) ali obzirom da ljudi nemaju enzime za varenje glutena, možemo zaključiti da smo svi, u većoj ili manjoj meri, na njega osetljivi. Osetljivost na gluten može izazvati razne zdravstvene tegobe; od blage uznemirenosti do teške depresije.

Potrebno je naglasiti da se najveći deo neurotransmitera proizvodi u digestivnom traktu. Kada je varenje kompromitovano, usled nedostatka enzima (svaki služi za varenje određene hrane), neurotransmiteri (služe za razmenu informacija u mozgu) se ne mogu proizvesti u dovoljnoj meri. Ovo, naravno dovodi do raznih poremećaja.

Posle svakog obroka treba da obratite pažnju na eventualne simptome (pospanost, agresivnost, razdražljivost, umor, vrtoglavica, stomačni problemi, lupanje srca itd.), mada simptomi mogu biti odloženi na nekoliko sati ili čak i dana. Najbolji način da se ispita potencijalna osetljivost na hranu je eliminaciona dijeta.

Ako zaista želite da vratite sreću, dobro raspoloženje i pozitivnu energiju u vaš život, predlažem da vratite pravu hranu u vašu kuhinju.

1/5