KAKO NASTAJU KARCINOMI- Karcinogeneza

Mnogi poremećaji u ćelijskim ciklusima pogoduju karcinogenezi (nastanku karcinoma). Mnogi proteini uključeni u reparaciju DNK, ćelijsku signalizaciju, programiranu ćelijsku smrt–apoptozu mogu imati poremećenu funkciju, što vodi ka nekontrolisanoj proliferaciji, genetskoj degeneraciji i drugim patološkim odlikama kancerozne ćelije.

Apoptoza je oblik ćelijske smrti, poznat pod nazivom programirana ćelijska smrt, u kojoj je aktivan ,,suicidalan“ program u ćeliji. Taj program dovodi do fragmentacije DNK, skupljanja citoplazme, promene ćelijske membrane i ćelijske smrti bez lize (uništavanja) ili oštećenja okolnih ćelija. To je prirodni proces koji se normalno odvija u svim višećelijskim organizmima.

Za razliku od jednoćelijskih organizama, koji su posvećeni samoopstanku, ćelije višećelijski organizmi su posvećene međusobnoj ćelijskoj saradnji. Ćelije međusobno šalju, primaju i interpretiraju niz signala koji služe međusobnoj kontroli. Kao rezultat tih procesa sve ćelije se ponašaju adekvatno trenutnim potrebama celog organizma. One se dele, diferenciraju, rastu ili umiru u cilju dobrobiti organizma. U ljudskom telu milioni ćelija svakodnevno, doživljavaju mutacije–patološke promene. Takve ćelije mogu imati različite selektivne prednosti u odnosu na ostale. Određene mutacije omogućavaju ćeliji da se nekontrolisano deli i raste. Takva mutant ćelija više ne vrši svoju ulogu u saradnji sa ostalim ćelijama već je posvećena samo sopstvenom opstanku. Ona nekontrolisano raste i razvija se u ponavljanim ciklusima mutacije, na račun susednih ćelija. Ovaj proces se ponavlja sve dok ne dođe do uništenja čitavog tkiva koje sačinjavaju date ćelije.

Ćelije raka definišu dve osobine:

1. Reprodukuju se uprkos ograničenjima koja postoje kod normalnih ćelija

2. Vrše invaziju i kolonizuju teritorije na kojima se normalno nalaze druge ćelije.

Izolovana, mutirana ćelija, koja se ne deli nekontrolisano, ne može napraviti veliku štetu u organizmu. Međutim, ukoliko je njena proliferacija nekontrolisana, stvoriće se tumor, odnosno neoplazma. Ukoliko neoplastične ćelije ostanu na okupu, objedinjene, nastao je benigni tumor. Ovakav tumor nema velike posledice po čitav sistem. Njegova najčešća posledica je mehanički pritisak na okolna tkiva, čime remeti njihovu finkciju. U ovom slučaju efikasan lek može biti jednostavna hirurška intervencija.

[if gte vml 1]><v:shapetype id="_x0000_t75" coordsize="21600,21600" o:spt="75" o:preferrelative="t" path="m@4@5l@4@11@9@11@9@5xe" filled="f" stroked="f"> <v:stroke joinstyle="miter"></v:stroke> <v:formulas> <v:f eqn="if lineDrawn pixelLineWidth 0"></v:f> <v:f eqn="sum @0 1 0"></v:f> <v:f eqn="sum 0 0 @1"></v:f> <v:f eqn="prod @2 1 2"></v:f> <v:f eqn="prod @3 21600 pixelWidth"></v:f> <v:f eqn="prod @3 21600 pixelHeight"></v:f> <v:f eqn="sum @0 0 1"></v:f> <v:f eqn="prod @6 1 2"></v:f> <v:f eqn="prod @7 21600 pixelWidth"></v:f> <v:f eqn="sum @8 21600 0"></v:f> <v:f eqn="prod @7 21600 pixelHeight"></v:f> <v:f eqn="sum @10 21600 0"></v:f> </v:formulas> <v:path o:extrusionok="f" gradientshapeok="t" o:connecttype="rect"></v:path> <o:lock v:ext="edit" aspectratio="t"></o:lock> </v:shapetype><v:shape id="Picture_x0020_16" o:spid="_x0000_i1025" type="#_x0000_t75" alt="Figure 23-3. Benign versus malignant tumors." style='width:363pt; height:183.75pt;visibility:visible'> <v:imagedata src="file:///C:\Users\ADA\AppData\Local\Temp\msohtmlclip1\01\clip_image001.jpg" o:title="Figure 23-3"></v:imagedata> </v:shape><![endif][if !vml][endif]

Slika 1. Benigni i maligni tumor,

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK26891/figure/A4263/?report=objectonly (Molecular Biology of the Cell. 4th edition, Alberts B, Johnson A, Lewis J, et al., New York: Garland Science; 2002., ISBN-10: 0-8153-3218-1ISBN-10: 0-8153-4072-9)

Tumor se smatra malignim, odnosno kancerom samo ako ima sposobnost invazije u okolna tkiva. Takav tumor ima sposobnost da probije zidove krvnih i limfnih sudova i formira sekundarne tumore u udaljenim tkivima. Takvi udaljeni tumori istog porekla zovu se metastaze. Što se kancer više raširi po organizmu, teže ga je uništiti.

Slika 2. Scintigrafski nalaz metastaza karcinoma prostate u skeletu (Medica Nucleare, centar za nuklearnu medicinu, Beograd, 2016)

Kanceri su klasifikovani prema tkivu i tipu ćelija od koga potiču. Kanceri koji potiču iz epitelnog tkiva nazivaju se karcinomi. Oni koji vode poreklo od vezivnog ili mišićnog tkiva nazivaju se sarkomi. Kanceri koji vode poreklo od hemopoetskog tkiva su razne leukemije. Postoje i kanceri poreklom od nervnog tkiva koji imaju mnoštvo podkategorija i nose različite nazive.

Većina kancera potiče od jedne mutirane ćelije ali dok se kancer dijagnostikuje tipičan tumor već sadrži milijardu i više ćelija. U kancerima se često mogu naći i sasvim zdrave ćelije, tkiva od koga je potekao kancer. Dakle, kanceri se razvijaju i napreduju veoma sporo.

Slika 3. Scintigrafski nalaz metastaza karcinoma dojke u skeletu (Medica Nucleare, centar za nuklearnu medicinu, Beograd, 2016)

Hromozomske aberacije i pregrupisavanja su prisutni u ćelijama gotovo svih uobičajenih kancera. To je jedan od načina za njihovo dijagnostikovanje i diferencijaciju. Čak i u okruženju potpuno oslobođenom od mutagenih činilaca mutacije ćelija se neprestano dešavaju.

Nije dovoljna jedna mutacija da bi se razvio kancer. Međutim, od te jedne mutirane ćelije nastaju potomci koji kroz dalje, neprestane mutacije i adaptacije stiču selektivnu prednost nad okolnim ćelijama. Tako, u svakoj narednoj fazi razvoja kancera ćelije stiču dodatnu povoljnu mutaciju koja je neophodna za njihov opstanak, obzirom da je okruženje u kome se razvijaju prilično surovo; sa niskim nivoom kiseonika i hranljivih materija. Mnogi različiti regulatorni sistemi moraju biti poremećeni pre nego što zdrava ćelija izgubi svoje ograničavajuće mehanizme i počne da se ponaša kao maligna ćelija.

Slika 4. Hromozomske aberacije karcinoma dojke, http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK26891/figure/A4278/?report=objectonly (Molecular Biology of the Cell. 4th edition, Alberts B, Johnson A, Lewis J, et al., New York: Garland Science; 2002., ISBN-10: 0-8153-3218-1ISBN-10: 0-8153-4072-9)

Izvori:

1. De Vita VT, Hellman S & Rosenberg SA (eds) (2000) Cancer: Principles and Practice of Oncology, 6th edn. Philadelphia: Lippincott, Williams and Wilkins./Greaves M (2000) Cancer: The Evolutionary Legacy. Oxford: Oxford University Press.

2. Evan GI, Vousden KH. Proliferation, cell cycle and apoptosis in cancer. Nature. (2001); 411:342–348.[PubMed]

3. Hanahan D, Weinberg RA. The hallmarks of cancer. Cell. (2000);100:57–70. PubMed

4. Kern SE (2001) Progressive genetic abnormalities in human neoplasia. In Molecular Basis of Cancer (J Mendelsohn, PM Howley, MA Israel, LA Liotta eds), 2nd edn, pp 41–70. Philadelphia: Saunders.

5. Ruoslahti E. How cancer spreads. Sci. Am. (1996);275(3):72–77. [PubMed]

6. Solomon E, Borrow J, Goddard AD. Chromosome aberrations and cancers. Science. (1991);254:1153–1160. [PubMed])