Visoka cena antibiotika: možemo li se ikada oporaviti?

Održavanje adekvatne crevne flore je od suštinskog značaja za sveukupno zdravlje. Otkriće antibiotika je svakako revolucionarno dostignuće u medicini ali naše preterano i nepotrebno korišćenje ovih lekova može dovesti do ozbiljnih i dugotrajnih posledica, kojih tek od skoro, u potpunosti postajemo svesni.

Ove posledice ne utiču samo na zdravlje jedinke, već mogu uticati na permanentne promene u mikroflori i narednih generacija, obzirom da se mikroflora nasleđuje od majke. Takođe, promene u mikrobiomu (sastavu i brojnosti crevnih bakterija) mogu uticati na povećanu transmisiju smrtonosnih mikroorganizama, jer je jedna od osnovnih funkcija zdrave mikroflore, da se bori protiv kolonizacije patogenih mikroorganizama (1).

Osim što uzimanje antibiotika uzrokuje permanentne promene u mikroflori creva odraslih, novorođenčad, rođena od strane majki koje su u trudnoći uzimale antibiotike imaju značajno izmenjenu i smanjenu mikrofloru. Ovaj problem se javlja i kod oko 30% dece rođene carskim rezom, zbog toga što nisu prošla kroz vaginalni kanal i na taj način preuzela od majke određenu mikrofloru. Ovo su veoma zabrinjavajuće činjenice, obzirom da nedostatak raznovrsnosti i broja korisnih mikroorganizama u crevima doprinosi razvoju velikog broja hroničnih bolesti. (2), (3)

Na žalost, čak i jedno uzimanje antibiotika može potpuno izmeniti crevnu floru i dovesti do razvoja opasnih mikroorganizama, kao Clostridium difficile, Salmonella, C. perfringens type A, Staphylococcus aureus i Candida albicans, na primer. (4), (5) Naučne studije su dokazale smanjenje broja mikroorganizama za trećinu, kod samo jedne, kratkotrajne terapije antibioticima. Takođe je dokazano da se neke bakterijske vrste ne mogu oporaviti ni nakon 6 meseci od uzimanja antibiotika.(6)

Crevna mikroflora je uključena u proces inflamacije (upale) crevne sluznice i upalnih procesa i stanja, uopšte. Pacijenti oboleli od Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa imaju manje koncentracije fekalnih bakterija soja Lactobacillus i Bifdobacteria, koje nas štite od štetnih (patogenih) bakterija, povećavaju apsorpciju minerala i stimulišu faktore rasta u crevima. (7), (8)

Loš mikrobiom u stomaku, takođe doprinosi razvoju autoimunih bolesti.(78) Infekcije određenim patogenim mikroorganizmima mogu pokrenuti autoimune reakcije u zglobovima i drugim organima.(9) Destrukcija zdrave crevne mikroflore može doprineti propustljivosti creva, kada veliki molekuli prolaze crevnu barijeru i izazivaju autoimune reakcije.(10), (11).

Poznato je da adekvatan crevni mikrobiom ima ključnu ulogu u imunitetu. Nedostatak zdravih bakterija u crevima je povezan sa alergijama, astmom, Hašimoto tireoiditisom i svim ostalim autoimunim stanjima i oboljenjima. (12), (13)

Antibiotike zaista, treba koristiti maksimalno štedljivo. Uvek treba prvo pokušati terapiju tradicionalnim i prilično efikasnim metodama: razne obloge, čajevi, limun, med, đumbir, vitamin C, ulje origana i drugo. Ukoliko je ipak, neophodno uzeti antibiotik, oporavku crevne mikroflore moramo veoma pažljivo pristupiti.

Ukoliko morate da uzimate antibiotike, vodite računa o sledećem:

• Ne uzimajte ništa slatko (šećer izaziva fermentaciju u stomaku što dovodi do razvoja štetnih mikroorganizama),

• Izbegavajte mleko i mlečne proizvode (laktoza i kazein iz mleka i proizvoda se teško vare. To će otežati oporavak crevne mikroflore i dovesti do propustljivosti creva) Izuzetak su jogurt, kefir i surutka ali samo ako su im dodate prave, prirodne kulture, a ne industrijske,

• Izbacite gluten, dakle pšenicu, ječam, ovas, raž. Uopšte smanjite unos žitarica, obzirom da sve sadrže protein glijadin. Gluten je veliki molekul koji naš organizam ne može da svari. Zbog toga on remeti normalnu crevnu floru i doprinosi upalnim procesima u stomaku i čitavom organizmu,

• Jedite puno fermentisane hrane. Osim prirodnih, fermentisanih mlečnih proizvoda, na našem podneblju je najčešće korišćen kiseli kupus. To je sjajna namirnica, prepuna raznih vitamina i minerala, naročito vitamina C i izuzetno bogata prirodnim, probiotskim kulturama,

• Uzimajte kvalitetne probiotike. Najbolji su oni koji imaju puno različitih sojeva u sebi. Takođe je važna i količina bakterija koja se nalazi u svakoj pojedinačnoj kapsuli,

• Digestivni enzimi mogu biti značajna pomoć u regeneraciji crevnog endotela a samim tim i mikrobioma.

Literatura:

1. Antibiotic overuse: Stop the killing of beneficial bacteria, Martin Blaser , Nature 476, 393–394 , (25 August 2011) , doi:10.1038/476393a, Published online, 24 August 2011

2. What are the consequences of the disappearing human microbiota, Martin J. Blaser & Stanley Falkow

3. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 1999 Jan;28(1):19-25., Fecal microflora in healthy infants born by different methods of delivery: permanent changes in intestinal flora after cesarean delivery. Grönlund MM1, Lehtonen OP, Eerola E, Kero P.

4. Journal of Antimicrobial Chemotherapy Volume 15, Issue 3 Pp. 319-326., The influence of single dose intravenous antibiotics on faecal flora and emergence ofClostridium difficile N. S. Ambrose, Margaret Johnson, D. W. Burdon and M. R.B. Keighley

5. Mayo clinic, Diseases and Conditions, C. difficile infection, By Mayo Clinic Staff

6. PLoS Biol. 2008 Nov 18;6(11):e280. doi: 10.1371/journal.pbio.0060280.

The pervasive effects of an antibiotic on the human gut microbiota, as revealed by deep 16S rRNA sequencing. Dethlefsen L1, Huse S, Sogin ML, Relman DA.

7. Lancet. 2003 Feb 8;361(9356):512-9., Gut flora in health and disease.

Guarner F1, Malagelada JR.

8. Scand J Gastroenterol Suppl. 2001;(234):29-40., The bacterial flora in inflammatory bowel disease: current insights in pathogenesis and the influence of antibiotics and probiotics., Linskens RK1, Huijsdens XW, Savelkoul PH, Vandenbroucke-Grauls CM, Meuwissen SG.

9. Current Opinion in Rheumatology: July 2000 - Volume 12 - Issue 4 - pp 300-305, Infectious arthritis and immune dysfunction, Reactive arthritis, Toivanen, Auli MD; Toivanen, Paavo MD

10. Ann N Y Acad Sci. 2009 May;1165:195-205. doi: 10.1111/j.1749-6632.2009.04037.x., Tight junctions, intestinal permeability, and autoimmunity: celiac disease and type 1 diabetes paradigms.

Visser J1, Rozing J, Sapone A, Lammers K, Fasano A.

11. www.nature.com/clinicalpractice/gasthep Mechanisms of Disease: the role of intestinal barrier function in the pathogenesis of gastrointestinal autoimmune diseases Alessio Fasano and Terez Shea-Donohue

12. http://www.clinicaleducation.org/resources/reviews/gut-flora-probiotics-and-vitamins-ad-%E2%80%93-do-they-influence-allergy-and-autoimmunity/

13. Gut. 2005 Mar; 54(3): 317–320.doi: 10.1136/gut.2004.053785 PMCID: PMC1774411 Microbes, immunoregulation, and the gut G A W Rook and L R Brunet