Moguće je da patite od smanjenog lučenja želudačne kiseline i digestivnih enzima

Želudačna kiselina (Hlorovodonična kiselina) je osnovni uslov zdravog varenja. Razgradnja i apsorpcija nutrijenata funkcionišu nesmetano, samo ukoliko je nivo kiselosti u želucu u određenim, uskim okvirima. Ukoliko nema dovoljno Hlorovodonične kiseline (HCl), normalne hemijske reakcije neophodne za apsorpciju nutrijenata, ne mogu se obaviti.

Hlorovodonična kiselina igra ključnu ulogu u varenju proteina, ugljenih hidrata i masti. Kada pojedemo hranu, sekrecija HCl indukuje proizvodnju pepsina. Pepsin je enzim neophodan za varenje proteina. Ukoliko je nivo HCl nizak, nizak je i nivo pepsina. Kao rezultat smanjene produkcije pepsina, proteini se ne mogu u potpunosti razložiti na svoje osnovne komponente-amino kiseline i peptide. Ova nesvarena hrana truli u stomaku i uzrokuje stvaranje gasova, nadimanja i ostale digestivne probleme. Takođe, proteini koji zbog nedostatka pepsina nisu adekvatno svareni mogu dospeti u krvotok. Obzirom da ovo ne bi trebalo da se dešava, organizam prepoznaje te proteine u krvotoku kao strana tela i aktivira imuni sistem za borbu protiv njih. Ovo dovodi do autoimune reakcije organizma.

Smanjen nivo Hlorovodonične kiseline ometa i varenje ugljenih hidrata, takođe. Ona stimuliše lučenje pankreasnih enzima u tanko crevo. Ukoliko je nivo kiseline mali, pankreasni enzimi se neće lučiti u dovoljnoj meri a kao posledica toga, ugljeni hidrati će ostati nesvareni. Nesvarena hrana uzrokuje prekomeran rast bakterija u tankom crevu (tkzv. SIBO), što dovodi do povećanog stvaranja gasova, i gorušice.

Postoji mnogo uzroka smanjene želudačne kiseline. Najčešći su:

• Infekcija Helikobakterom. Ova infekcija je uobičajena; studije pokazuju da je 1 od dvoje ljudi inficiran ovom bakterijom.(1) Helikobakter pylori sprečava stvaranje Hlorovodonične kiseline, kao deo svoje strategije za opstanak.

• Stres. Dokazano je da hronični stres smanjuje produkciju HCl.

• Lekovi za smanjenje želudačne kiseline. Dugotrajno korišćenje ranisana, kontroloka ili drugih lekova za sniženje HCl, mogu sniziti trajno nivo kiseline, skoro u potpunosti. (2)

• Nizak unos animalnih proteina. Ovo se dešava, pre svega kod osoba koje se dugo vremena hrane vegeterijanski ili veganski.

• Godine. Brojne studije su pokazale da nivo želudačne kiseline, vremenom opada. Jedna studija je pokazala da više od 30% ljudi, preko 60 godina, pati od atrofičkog gastritisa (stanje nastalo usled nedovoljnog lučenja želudačne kiseline). (3) Druga studija je prezentovala još drastičnije rezultate. Pokazala je da 40% žena, preko 80 godina starosti, uopšte ne proizvodi želudačnu kiselinu. (4)

Smanjena proizvodnja digestivnih enzima

Uloga digestivnih enzima je da velike molekule iz hrane, prevedu u manje molekule koji se mogu apsorbovati, odnosno proći kroz crevnu barijeru i ući u krvotok. Digestivni enzimi su podljeni prema vrsti hrane koju vare.

• Proteaze i peptidaze vare proteine do amino kiselina i peptida.

• Amilaze vare ugljene hidrate na proste šećere (glukoza/fruktoza)

• Lipaze vare masti do masnih kiselina i glicerola.

Ukoliko je proizvodnja digestivnih enzima smanjena, ne dolazi do potpunog varenja hrane. Ovo vodi do raznih zdravstvenih problema, obzirom da organizam nesvarene delove hrane, koji se nađu u krvotoku, prepoznaje kao strana tela i na kraju, reaguje autoimuno.

Osnovni uzroci smanjenog lučenja digestivnih enzima su:

• Nizak nivo želudačne kiseline. pH (kiselost) polusvarene hrane u želucu mora biti u određenim okvirima da bi se stimulisalo lučenje enzima. Ukoliko je pH visoka (nema dovoljno želudačne kiseline), lučenje enzima će biti smanjeno.

• Stres utiče na smanjenje produkcije želudačne kiseline. Samim tim se digestivni enzimi luče manje.

• Deficijencija mikronutrijenata. Nedostatak određenih minerala i vitamina onemogućava stvaranje digestivnih enzima. Oni funkcionišu kao koenzimi u procesu stvaranja enzima. Ukoliko je vaša ishrana siromašna vitaminom B12, gvožđem, cinkom, magnezijumom, selenom, vitaminom C i drugim mikronutrijentima ili ih ne apsorbujete adekvatno zbog nedostatka želudačne kiseline, proizvodnja enzima će biti smanjena.

• Zapadnjačka ishrana. Visoko procesuirana, rafinisana i dugo termički obrađivana hrana uopšte ne sadrži enzime. Sirovo ili kratko kuvano voće i povrće sadrži u sebi potrebne enzime za stimulaciju pankreasa.

• Godine. Sa godinama proizvodnja enzima opada. Zbog toga u poznim godinama ishrana dobija još veći značaj.

Ukoliko smatrate da patite od nedovoljnog lučenje želudačne kiseline i digestivnih enzima ili imate osećaj zadržavanja hrane u želucu, osećaj nadutosti, gasova ili gorušice, vodite računa o sledećem:

1. Ispitajte infekciju Helikobakterom. Najpouzdaniji je izdisajni test na Helikobakter, koji se obavlja u većim laboratorijama.

2. Smanjite nivo stresa. Postoje jednostavne i efikasne tehnike za smanjenje nivoa stresa. Takođe, određeni suplementi mogu puno pomoći.

3. Unosite makar male količine životinjskih proteina. Oni stimulišu stvaranje želudačne kiseline i digestivnih enzima.

4. Hranite se pravom, živom hranom. Puno svežeg ili kratko termički obrađenog povrća i voća, obezbediće vam neophodne enzime i mikronutrijente za proizvodnju digestivnih enzima

Literatura:

1. Aliment Pharmacol Ther. 1995;9 Suppl 2:33-9., The prevalence of Helicobacter pylori infection in different countries. Pounder RE1, Ng D.

2. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2131211

3. J Am Geriatr Soc. 1986 Nov;34(11):800-6., Fundic atrophic gastritis in an elderly population. Effect on hemoglobin and several serum nutritional indicators.

Krasinski SD, Russell RM, Samloff IM, Jacob RA, Dallal GE, McGandy RB, Hartz SC.

4. http://chriskresser.com/what-everybody-ought-to-know-but-doesnt-about-heartburn-gerd