Da li su vam potrebni antioksidansi?

Nakon otkrića ugljenih hidrata, masti i proteina, otkriveni su vitamini. U početku su se smatrali nutrijentima (faktorima izolovanim iz hrane) koji sprečavaju nastanak određenih bolesti. Vitamin A prevenira slepilo, vitamin C skorbut i tako redom. I danas se u najvećoj meri smatra da su nam određeni makro i mikronutrijenti potrebni samo da bi se prevenirala određena bolest deficijencije. Otud PDU (preporučeni dnevni unos), koji je osmišljen samo u te svrhe i koji je apsolutno nedovoljan da bi se održalo optimalno zdravlje. Svaki mikronutrijent ima mnoštvo uloga u ljudskom organizmu i svaki funkcioniše u kombinaciji i sinergiji sa ostalima.

Grapefruit and Vitamins

Hiljade naučnih studija objavljenih do sada potvrđuju povoljno dejstvo antioksidanasa na sprečavanje razvoja karcinoma i svih ostalih hroničnih oboljenja. Desetogodišnja studija u kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada starijih ljudi u Evropi, sprovedena od strane Centra za ishranu i zdravlje, Nacionalnog instituta za javno zdravlje i životnu sredinu Holandije, dokazala je da što je viši nivo beta karotena, niži je rizik od smrti, naročito od karcinoma. Ova studija pokazuje da ukoliko se jede otprilike jedna šargarepa dnevno ili se uzima beta karoten kroz multivitaminske preparate u toj vrednosti (vrednost koja podiže nivo beta karotena u krvi za 0.39 mcmol/l) smanjuje se rizik od nastanka karcinoma za trećinu. (1)

Studija objavljena u američkom žurnalu za kliničku ishranu koja je ispitivala dužinu telomera onih koji uzimaju optimalne količine multivitamina, onih koji uzimaju samo preporučene dnevne doze (PDU) i onih koji ne uzimaju multivitamine pokazala je da su telomere onih koji uzimaju optimalnu količinu multivitamina duže za 5,1% u odnosu na one koji ne uzimaju multivitamine. Telomere se smatraju naboljim indikatorom starenja i poznato je da se one tokom godina skraćuju. (2)

Istraživanje na Univerzitetu u Kaliforniji je proučavalo koje hranljive materije i u kojoj količini pomažu da se uspori ćelijsko starenje. Ovo istraživanje pomaže da se identifikuje koji nivo hranljivih materija najviše štiti DNK. Za svaki mikroelement je istražen nivo deficita koji izaziva oštećenja DNK i mitohondrija kod ljudi. Ovo istraživanje je istaklo značaj antioksidanasa kao što su vitamini C i E, ali i Alfa lipoična kiselina, vitamina B, cinka i magnezijuma. Antioksidansi nas štite od štetnih uticaja oksidanasa. B vitamini pomažu popravku oštećene DNK poboljšanjem metilacije. Pronađeno je takođe, da multivitamini blagotvorno utiču na dužinu telomera sprečavanjem oksidativnog stresa i hronične inflamacije. (3)

Minerali čine oko 4% ljudskog organizma. Kalcijum, fosfor i magnezijum su osnovni gradijenti koštanog tkiva. Natrijum i kalijum regulišu balans vode u organizmu. Ovi minerali se nazivaju makromineralima zato što se u organizam unose u relativno velikim količinama. Ostali se nazivaju elementima u tragovima zbog toga što se u organizam unose u veoma malim količinama. Svi oni su, međutim esencijalni za zdravlje.

Biljke ekstrahuju minerale iz zemlje. Možemo ih unositi direktno iz biljaka ili indirektno iz mesa životinja koje su se hranile biljkama. Zapadnjačka ishrana je deficitarna u pogledu minerala. Zemljište na kome se danas gaje biljke je daleko siromašnije u mineralima nego što je bilo pre drugog svetskog rata, na primer. Uzrok ovome je preterana sadnja i veštačka mineralna đubriva koja remete prirodni mineralni sastav zemljišta.

Rafinisanjem namirnica, da bi se dobio beli hleb, beli pirinač, beli šećer, eliminiše se i do 90% minerala u tragovima. Rafinisanjem se produžava trajnost proizvoda, obzirom da ih insekti i plesni mnogo manje napadaju. To je daleko profitabilnije za industriju.

Toksični minerali su antinutrijenti, odnosno takmiče se sa esencijalnim mineralima. Kako današnji čovek živi u veoma zagađenom okruženju, potrebno mu je mnogo više esencijalnih minerala kako bi održao optimalan nivo u organizmu i sprečio taloženje toksičnih materija. Potrebe u mineralima rastu sa godinama, obzirom da se nivo olova, kadmijuma, aluminijuma i žive povećava usled taloženja.

Za mnoge minerale je dokazano da imaju preventivni efekat na razvoj degenerativnih bolesti.. Mnogi od njih, osim preventivne, mogu imati i značajanu terapijsku ulogu kod već razvijenog oboljenja. Sigurno je da i oni, kao i vitamini, deluju sinergistički. Stoga ih ne treba izostaviti kada se govori o ishrani i suplementaciji. (4)

Literatura:

1. B. Buijsse et al.., Plasma carotene and alpha-tocopherol in relation to 10-y all-cause and cause-specific mortality in European elderly: the Survey in Europe on Nutrition and the Elderly, a Concerted Action (SENECA), Am J Clin Nutr, vol 82(4), 2005, pp. 879-86

2. Xu Q1, Parks CG, DeRoo LA, Cawthon RM, Sandler DP, Chen H., Multivitamin use and telomere length in women., Am J Clin Nutr. 2009 Jun;89(6):1857-63

3. Ames BN., Low micronutrient intake may accelerate the degenerative diseases of aging through allocation of scarce micronutrients by triage. Proc Natl Acad Sci U S A. 2006 Nov 21;103(47):17589-94. Epub 2006 Nov 13

4. J. Michael Gaziano, MD, MPH; Howard D. Sesso, ScD, MPH; William G. Christen, ScD; Vadim Bubes, PhD; Joanne P. Smith, BA; Jean MacFadyen, BA; Miriam Schvartz, MD; JoAnn E. Manson, MD, DrPH; Robert J. Glynn, ScD; Julie E. Buring, ScD, Multivitamins in the Prevention of Cancer in MenThe Physicians' Health Study II Randomized Controlled Trial, November 2012, Vol 308, No. 18 , 1871-1880