top of page

Uticaj plastike na zdravlje-gojaznost i estrogenizacija sveta

Tokom godina, ogromna ekspanzija proizvodnje plastike je dramatično povećala uticaj mikroplastike [MP] i nanoplastike [NP] na životnu sredinu, čineći ih pretnjom po morsku i kopnenu životnu sredinu. Plastika sadrži hemikalije koje ometaju endokrine funkcije pre svega, kao i druge zdravstvene probleme.




 

Mikroplastika i nanoplastika imaju štetan uticaj na endokrine žlezde i druge organe sisara, uključujući i ljude, kao što su hipotalamus, hipofiza, štitasta žlezda, nadbubrežne žlezde, testisi i jajnici. MP i NP apsorbuju štetne hemikalije i vrše njihov transport. U te hemikalije spadaju: bisfenoli, ftalati, polibromovani difenil etri,, organokalajne supstance, dioksini, policiklični aromatični ugljovodonici, organski zagađivači i teški metali koji se često koriste kao aditivi u proizvodnji plastike.

Pošto te hemikalije nisu kovalentno vezane za plastiku, one mogu lako da pređu u mleko, vodu i druge tečnosti koje pakujemo u plastičnu ambalažu i na taj način lako utiču na endokrini sistem ljudi nakon izlaganja. Toksičnost koju izazivaju MP i NP zavisi od njihove veličine. Manje čestice oslobađaju više  toksičnih hemikalija koje ometaju endokrini sistem. Te čestice (MP i NP) su u strukturnom smislu, veoma slične nekim specifičnim hormonskim receptorima i vezujući se za njih ometaju normalne hormonske funkcije, menjajući hormonsko delovanje endokrinih žlezda.

 

Aditivi iz plastike izazivaju štetne efekte kroz aktivaciju nukleoidnih receptora, koji su odgovorni za reakciju steroidnih i tiroidnih hormona, kao i niz drugih molekula. Nakon aktivacije, ovi receptori učestvuju zajedno sa drugim proteinima u regulaciji ekspresije specifičnih gena, i na taj način kontrolišu razvoj organizma, homeostazu i metabolizam organizma.

Aditivi iz plastike takođe utiču na druge receptore i dovode do oksidativnog stresa, citotoksičnosti (razvoja karcinoma), imunotoksičnosti, poremećaja tiroidnih hormona i izmenjene adipogeneze (gojaznosti) itd. Najpoznatiji je bisfenol A i on je praktično sintetički estrogen, što znači da unos ovog aditiva kod muškaraca izaziva razvoj ženskih osobina, a kod oba pola povećava mogućnost razvoja hormonski zavisnih karcinoma.


 

Procenjuje se da ljudi unose stotine hiljada čestica MP godišnje, ili nekoliko miligrama dnevno. Dostupne informacije sugerišu da su udisanje vazduha u zatvorenom prostoru i pijenje vode za piće iz plastičnih flaša glavni izvori izloženosti MP.


Danas imamo puno dokaza da plastične flašice za hranjenje beba mogu doprineti izloženosti novorođenčadi i odojčadi mikroplastici. Studije koje su vršile  biomonitoring ljudske stolice, fetusa i placente pružaju direktne dokaze o izloženosti novorođenčadi i dece mikroplastici.

Izloženost MP kod laboratorijskih životinja povezana je sa različitim oblicima upalnih procesa, poremećenim imunitetom, endokrinim poremećajima, promenom metabolizma lipida i energije i drugim poremećajima.

 

Prenos MP sa majke na fetus u razvoju je proučavan na laboratorijskim životinjama i kroz analizu ljudske placente. U laboratorijskim studijama na životinjama, izlaganje majke mikroplastici je poremetilo metabolizam energije i lipida kod potomstva. Danas svedočimo da se uporedo sa globalnim povećanjem proizvodnje plastike, prevalencija gojaznosti u ljudskoj populaciji dramatično povećala, a postoje dokazi koji podržavaju hipotezu da su MP i aditivi potencijalni uzročnici.



 

Danas postoje čvrsti dokazi uticaja plastike na sniženje kvaliteta sperme, na porast neurorazvojnih poremećaja, rizik od astme u detinjstvu, kao i na anogenitalno rastojanje kod dečaka (perineuma). Perineum ili međica kod ljudi je prostor između anusa i skrotuma muškaraca i između anusa i vulve kod žena. Jasno je da ovo utiče na sniženu polnu sposobnost muškaraca. Postoje dokazi o povezanosti između ftalata i male telesne težine pri rođenju, endometrioze od koje pati sve veći broj žena, sniženog nivoa testosterona, ADHD-a (najčešći psihološki problemi kod dece), dijabetesa 2 i raka dojke/materice. Ima čak i dokaza za povećan broj  prevremenih porođaja, manji broj antralnih folikula, što povećava neplodnost kod žena, smanjen estrodiol, autizam, poremećaj funkcije štitaste žlezde i poremećaj sluha.


 

Rešenje za ove probleme je odustajanje od plastike u najvećoj mogućoj meri. Jasno je da ne možemo pobeći od plastike u domaćinstvu i u okruženju ali možemo da izbegnemo kontaminaciju hrane i pića plastikom. Jednostavno, ukoliko je u vašem mestu voda sa česme deklarisana kao ispravna za piće, pijte vodu sa česme umesto iz plastičnih flaša koje mesecima stoje u magacinima i ispuštaju toksične materije u tu vodu koju pijete. Ukoliko imate problem sa vodom iz vodovoda, nabavite dobar filter za vodu. Umesto plastičnih flašica za vodu koje nosite sa sobom, koristite staklene ili od nekog neutralnog materijala (keramika, emajlirano posuđe…).

Naročito sačuvajte najmlađe. Izbegavajte plastične bočice za mleko i vodu u plastičnoj ambalaži.

Isto važi i za čuvanje hrane, naročito zagrejane i kisele hrane koja još više pospešuje oslobađanje toksičnih materija. Emajlirano posuđe (neoštećeno), staklo, vatrostalno staklo, drvo, keramika, silikonsko posuđe (do 220 stepeni), liveno gvožđe …su dobri materijali za pripremanje i čuvanje hrane.



Reference:

1. Front Endocrinol (Lausanne),

Published online 2023 Jan 16.

A review of the endocrine disrupting effects of micro and nano plastic and their associated chemicals in mammals


2. Environ Int., Epub 2021 Sep 30.

Human health impacts of exposure to phthalate plasticizers: An overview of reviews


3. inol (Lausanne), 2021 Aug 18

A Review of Human Exposure to Microplastics and Insights Into Microplastics as Obesogens


Comments

Rated 0 out of 5 stars.
No ratings yet

Add a rating
bottom of page