GMO Šta je to, zašto je opasno i šta nam je činiti? I deo
Mislim da je većini ljudi jasno da je GM hrana opasna po zdravlje i da je ne treba uvoditi na naše tržište. Međutim, većini ljudi nije jasno šta su tačno GM organizmi, zašto su toliko opasni i kako da se od njih zaštitimo, ukoliko uopšte možemo, u potpunosti.
S obzirom da je industrija GM organizama trenutno najbogatija i najmoćnija na svetu, veoma dugo sam obavljala opsežno istraživanje i tražila validne naučne izvore kako bi svaka reč koju napišem bila potkrepljena dokazima. Zbog toga je takođe, ova moja priča o GMO poprilično dugačka. Iz tog razloga, rešila sam da ovaj tekst podelim u nekoliko delova. Sledi prvi.
GMO je skraćenica za genetski modifikovan organizam.
Proces genetske modifikacije se razlikuje od klasične hibridizacije, koja koristi seksualnu reprodukciju između mužjaka i ženke, da bi se dobilo potomstvo. Kod genetskog inžinjeringa se uzima jedan ili više gena od jednog živog stvora, to može biti vrus ili bakterija, čovek, bilo koja životinja ili biljka i prisilno se ubacuje u DNK (nasledni genetski deo u ćeliji) sasvim druge žive vrste. Važno je napomenuti da se takav gen prirodno nikada ne bi mogao naći u genetskom materijalu te druge vrste. Mehanizam je otprilike ovakav: Uzmete gen iz jedne vrste, na primer ribe, ubacite ga u laboratorijski pištolj i ,,upucate“ ga u ćeliju klona, na primer kukuruza. Sada svaka pojedinačna ćelija tog kukuruza ima taj klonirani (modifikovani) gen iz ribe, na primer.
Proces genetske modifikacije stvara ogromnu kolateralnu štetu. U toj modifikovanoj vrsti, sada možete imati 2-10% potpuno novih gena, koji se ponašaju potpuno nepredvidivo jer u prirodi nikada ranije nisu postojali, niti bi to priroda ikada dozvolila. Oni sada mogu delovati kao alergeni, karcinogeni, toksini, mogu praviti nutritivne probleme, mogu uticati na druge gene da se uključe ili isključe, što za posledicu ima kompromitovano zdravlje onih koji konzumiraju takvu namirnicu a pri tome je celokupan efekat na ljudsko zdravlje potpuno nepredvidiv. To je jedan od razloga zbog čega su GMO opasni.
Drugi razlog, koji nam je u ovom trenutku monogo očigledniji, je to što se ovakve biljke prskaju smrtonosnim herbicidima. Oko 80 % genetski modifikovanih organizama se prska posebnim herbicidima namenjenim samo ovim vrstama. Monsanto, najveća i najuticajnija korporacija na svetu, bavi se ovakvim genetskim modifikacijama. To je kompanija koja je započela svoj rad kao kompanija za proizvodnju hemikalija. Njhova primarna proizvodnja i danas je proizvodnja hemikalija i to, pogađate...hemikalija za tretiranje GMO kultura, odnosno ROUND UP herbicida.
Round up bi normalno ubio svaki prirodni organizam ali ne i genetski modifikovano round up redy (round up spreman) seme. Dakle, kompanija pravi nove, genetski modifikovane žive vrste koje mogu da se prilagode njihovim hemikalijama!? Meni to zvuči do te mere morbidno, kao kada bi, na primer, genetski modifikovali odojčad da ne plaču, kako bi ih prilagodili razmaženim roditeljima. Ili genetski modifikujemo ljude, da im treba manje sna, kako bi više radili i doneli veći profit firmama u kojima rade.
Aktivna komponenta round up herbicida je Glifosat, hemikalija koju biljka, koja je poprskana ovim herbicidom, upija u sebe i mi takvu biljku onda jedemo. Dakle, mi ubacujemo u svoj organizam Glifosat, hemikaliju iz herbicida round up. On se ne može oprati, nalazi se u samoj biljci u veoma velikim koncentracijama.
Monsanto se nije zaustavio ni na tome. Stvoreni su genetski modifikovani organizmi koji imaju mogućnost da sami stvaraju svoje toksine, koji treba da ih odbrane od nekih napadača, insekata, pre svega. To su takozvani BT toksini. Mehanizam dejstva ovih toksina je da uništavaju digestivni trakt insekata, prave rupe u njihovim crevima i na taj način ih ubijaju. Šta mislite, šta ti toksini rade ljudskom digestivnom traktu? Da vas podsetim, mi jedemo tu genetski modifikovanu hranu sa toksinima koji ubijaju insekte dakle, ubacujemo je direktno u naš digestivni trakt. Lako se može zaključiti da se onda to isto dešava i našim crevima.
Nauka genske modifikacije u mnogome liči na SF film. Naučnici su stavili gene pauka u koze da bi napravili materijal za neprobojne prsluke, stavili su gen meduze u različite životinje, kako bi one svetlele u mraku, čovekov gen u kukuruz, tako da kukuruz može biti spermicid... U principu, na taj način se mogu mešati različita kraljevstva biljaka i životinja i to se i radi jer nema ograničenja šta se može raditi u laboratoriji a što je najgore, gotovo da ne postoje limiti šta se iz laboratorije može pustiti u prirodu, da se meša sa ljudskim genomom. To dakle, čitavu stvar čini veoma zastrašujućom.
Šta je gen? To je okosnica života. Gen je kod koji se odnosi na oko 2 milijarde molekula i čini centar svake ćelije našeg organizma. Jedan deo tog koda, oko 2%, čini RNA , aminokiseline od kojih se stvaraju važni proteini u organizmu. Veći deo DNK ima druge funkcije ali od tog manjeg dela RNA, sve ćelije preuzimaju kod i stvaraju aminokiseline, koje čine proteine, od kojih su sagrađeni naši enzimi, hormoni i druge supstance neophodne za naše bitisanje.
Ranije se mislilo da je sve određeno genima ali danas se zna da okolina utiče na to kako će se geni ispoljiti. Dakle, genetski determinizam se više ne smatra naučno osnovanim, već postoji koncept epigenetike, koji zapravo znači da od okoline zavisi kako će se naši geni ispoljiti. Od toga kakvu hranu jedemo, da li smo izloženi toksinima, stresovima, zračenju, hemikalijama, koliko se krećemo... Na primer, rađena je studija u kojoj je pokazano da ishrana genetski modifikovanim organizmima, menja ekspresiju i aktivnost oko 4000 gena, tokom nekoliko nedelja.
Meni ovo zvuči strašno! A vama?
U nastavku ću govoriti o načinima modifikacije, različitim vrstama toksina kod GMO, o istraživanjima i sumornoj GMO statistici.
Reference:
http://enveurope.springeropen.com/articles/10.1186/s12302-014-0014-5
http://scholarly-journals.com/sjas/archive/2016/January/Abstract/S%C3%A9ralini.htm
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17356802
https://people.csail.mit.edu/seneff/DC_congressional_hearing.html
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2793308/
http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/jat.2712/abstract
https://people.csail.mit.edu/seneff/glyphosate/Chen_I_wan_Reference_info_glyphosate_June18_2014.pdf
http://ehjournal.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12940-015-0056-1
http://www.mdpi.com/1660-4601/13/3/264
https://people.csail.mit.edu/seneff/2016/SeneffToronto.pdf
http://link.springer.com/article/10.1007/s12012-014-9299-2
https://people.csail.mit.edu/seneff/2016/SeneffSanDiego.pdf
https://www.clinicalkey.com/#!/content/playContent/1-s2.0-S1382668914001227?returnurl=http:%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS1382668914001227%3Fshowall%3Dtrue&referrer=http:%2F%2Fwww.gmoseralini.org%2Fresearch-papers%2F
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19105591
http://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00244-006-0154-8
Benachour N., Seralini G.E. (2009) Glyphosate formulations induce apoptosis and necrosis in human umbilical, embryonic, and placental cells. Chem Res Toxicol 22: 97–105.
Cox C., Surgan M. (2006) Unidentified inert ingredients in pesticides: implications for human and environmental health. Environ Health Perspect 114: 1803–1806.
Dallegrave E., Mantese F.D., Oliveira R.T., Andrade A.J., Dalsenter P.R., Langeloh A. (2007) Pre- and postnatal toxicity of the commercial glyphosate formulation in Wistar rats. Arch Toxicol 81: 665–673.
Gasnier C., Dumont C., Benachour N., Clair E., Chagnon M.C., Seralini G.E. (2009) Glyphosate- based herbicides are toxic and endocrine disruptors in human cell lines. Toxicology 262: 184–191.
George J., Prasad S., Mahmood Z., Shukla Y. (2010) Studies on glyphosate-induced carcinogenicity in mouse skin: A proteomic approach. J Proteomics. 73: 951–965.
Marc J., Le Breton M., Cormier P., Morales J., Belle R., Mulner-Lorillon O. (2005) A glyphosate- based pesticide impinges on transcription. Toxicol Appl Pharmacol 203: 1–8.
Romano R.M., Romano M.A., Bernardi M.M., Furtado P.V., Oliveira C.A. (2009) Prepubertal exposure to commercial formulation of the herbicide glyphosate alters testosterone levels and testicular morphology. Arch Toxicol. DOI: 10.1007/s00204-009-0494-z.
Mañas F, Peralta L, Raviolo J, Ovando HG, Weyers A, et al. (2009) Genotoxicity of glyphosate assessed by the Comet assay and cytogenic tests. Environ Toxicol Pharmacol 28: 37-41.
Marc J, Mulner-Lorillon O, Belle R (2004) Glyphosate-based pesticides affect cell cycle regulation. Biol Cell 96: 245-249.
Anadón A, Martinez-Larranaga MR, Martinez MA, Castellano VJ, Martinez M, et al. (2009) Toxicokinetics of glyphosate and its metabolite aminomethyl phosphonic acid in rats. Toxicol Lett 190: 91-95.
Koller VJ, Furhacker M, Nersesyan A, Misik M, Eisenbauer M, et al (2012) Cytotoxic and DNA-damaging properties of glyphosate and Roundup in humanderived buccal epithelial cells. Arch Toxicol 86: 805-813.
Tsui M.T., Chu L.M. (2003) Aquatic toxicity of glyphosate-based formulations: comparison between different organisms and the effects of environmental factors. Chemosphere 52: 1189–1197.
Marc J, Mulner-Lorillon O, Boulben S, Hureau D, Durand G, et al. (2002) Pesticide Roundup provokes cell division dysfunction at the level of CDK1/ Cyclin B activation. Chem Res Toxicol 15: 326-331.
Mañas F, Peralta L, Raviolo J, García Ovando H, Weyers A, et al. (2009) Genotoxicity of AMPA, the environmental metabolite of glyphosate, assessed by the Comet assay and cytogenetic tests. Ecotoxicol Environ Saf Mar 72: 834-837.
Acquavella JF, Alexander BH, Mandel JS, Gustin C, Baker B, et al. (2004) Glyphosate biomonitoring for farmers and their families: Results from the Farm Family Exposure Study. Environ Health Perspect 112: 321-326.
Agence France Presse (2007) Monsanto fined in France for “false” herbicide ads. Organic Consumers Association.
Romig S (2010) Argentina court blocks agrochemical spraying near rural town. Dow Jones Newswires. 17 March.
Burns J (2006) Results of a 90-day safety assurance study with rats fed grain from corn rootworm-protected corn. Food Chem Toxicol 44:147–160
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14706936
Williams AL, Watson RE, DeSesso JM (2012) Developmental and reproductive outcomes in humans and animals after glyphosate exposure: A critical analysis. J Toxicol Environ Health B Crit Rev 15: 39-96.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12441651
Provincial Research Commission Water Pollutants, First Report [First report], Resistencia, Chaco, Argentina (2010).
Campana H, Pawluk MS, Lopez Camelo JS (2010) [Births prevalence of 27 selected congenital anomalies in 7 geographic regions of Argentina]. Archivos Argentinos de Pediatria 108: 409-417.
Vecchio L, Cisterna B, Malatesta M, Martin TE, Biggiogera M (2004)
Ultrastructural analysis of testes from mice fed on genetically modified soybean. Eur J Histochem 48:449–454
Dallegrave E, Mantese FD, Dalsenter PR, Langeloh A (2002) Acute oral toxicity of glyphosate in Wistar rats. Online J Vet Res 1: 29-36.
Paz-y-Miño C, Sánchez ME, Arévalo M, Muñoz, MJ, Witte T, et al. (2007)
Evaluation of DNA damage in an Ecuadorian population exposed to glyphosate. Genetics and Molecular Biology 30: 456-460.
Richard S, Moslemi S, Sipahutar H, Benachour N, Seralini GE (2005) Differential effects of glyphosate and Roundup on human placental cells and aromatase. Environ Health Perspect 113:716–720
Paganelli A, Gnazzo V, Acosta H, López SL, Carrasco AE (2010) Glyphosatebased herbicides produce teratogenic effects on vertebrates by impairing retinoic acid signaling. Chem Res Toxicol 23: 1586-1595.
Aris, A., Leblanc, S., 2011. Maternal and fetal exposure to pesticides associated to genetically modified foods in Eastern Townships of Quebec, Canada. Reprod. Toxicol. 31, 528–533.
Beuret, C.J., Zirulnik, F., Gimenez, M.S., 2005. Effect of the herbicide glyphosate on liver lipoperoxidation in pregnant rats and their fetuses. Reprod. Toxicol. 19, 501–504.
Clair, E., Mesnage, R., Travert, C., Seralini, G.E., 2012. A glyphosate-based herbi-cide induces necrosis and apoptosis in mature rat testicular cells in vitro, and testosterone decrease at lower levels. Toxicol. In Vitro 26, 269–279.
A., 2007. Pre- and postnatal toxicity of the commercial glyphosate formulation in Wistar rats. Arch. Toxicol. 81, 665–673. Daruich, J., Zirulnik, F., Gimenez, M.S., 2001. Effect of the herbicide glyphosate on enzymatic activity in pregnant rats and their fetuses. Environ. Res. 85, 226–231.
Mesnage R, Clair E, Gress S, Then C, Székács A, et al. (2012) Cytotoxicity on human cells of Cry1Ab and Cry1Ac Bt insecticidal toxins alone or with a glyphosate-based herbicide. J Appl Toxicol 15.
Marc, J., Le Breton, M., Cormier, P., Morales, J., Belle, R., Mulner-Lorillon, O., 2005. A glyphosate-based pesticide impinges on transcription. Toxicol. Appl. Pharmacol. 203, 1–8.
Oliveira, A.G., Telles, L.F., Hess, R.A., Mahecha, G.A., Oliveira, C.A., 2007. Effects of the herbicide Roundup on the epididymal region of drakes Anas platyrhynchos. Reprod. Toxicol. 23, 182–191.
Antoniou M, Habib M, Howard CV, Jennings RC, Leifert C, et al. (2011) Roundup and birth defects: Is the public being kept in the dark? Earth Open Source. 1-52.
Paganelli, A., Gnazzo, V., Acosta, H., Lopez, S.L., Carrasco, A.E., 2010. Glyphosate-based herbicides produce teratogenic effects on verte-brates by impairing retinoic acid signaling. Chem. Res. Toxicol. 23, 1586–1595.
Lajmanovich RC, Sandoval MT, Peltzer PM (2003) Induction of mortality and malformation in Scinax nasicus tadpoles exposed to glyphosate formulations. Bull Environ Contam Toxicol 70: 612-618.
Dallegrave E, Mantese FD, Coelho RS, Pereira JD, Dalsenter PR, et al. (2003) The teratogenic potential of the herbicide glyphosate-Roundup in Wistar rats. Toxicol Lett 142: 45-52.
Peixoto, F., 2005. Comparative effects of the Roundup and glyphosate on mitochon-drial oxidative phosphorylation. Chemosphere 61, 1115–1122.
Dallegrave E, Mantese FD, Oliveira RT, Andrade AJ, Dalsenter PR, et al. (2007) Pre- and postnatal toxicity of the commercial glyphosate formulation in Wistar rats. Arch Toxicol 81: 665-673.
Benedetti AL, Vituri C de L, Trentin AG, Domingues MA, Alvarez-Silva M (2004) The effects of sub-chronic exposure of Wistar rats to the herbicide Glyphosate-Biocarb. Toxicol Lett 153: 227-232.
Williams GM, Kroes R, Munro IC (2000) Safety evaluation and risk assessment of the herbicide Roundup and its active ingredient, glyphosate, for humans. Regul Toxicol Pharmacol 31: 117-165.
Peluso, M., Munnia, A., Bolognesi, C., Parodi, S., 1998. 32P-postlabeling detection of DNA adducts in mice treated with the herbicide Roundup. Environ. Mol. Mutagen. 31, 55–59.
Romano, M.A., Romano, R.M., Santos, L.D., Wisniewski, P., Campos, D.A., de Souza, P.B., Viau, P., Bernardi, M.M., Nunes, M.T., de Oliveira, C.A., 2011. Glyphosate impairs male offspring reproductive development by disrupting gonadotropin expression. Arch. Toxicol. 86, 663–673.
Williams, A.L., Watson, R.E., Desesso, J.M., 2012. Developmental and reproductive outcomes in humans and animals after glyphosate exposure: a critical analysis. J. Toxicol. Environ. Health B: Crit. Rev. 15, 39–96.
Yousef, M.I., Salem, M.H., Ibrahim, H.Z., Helmi, S., Seehy, M.A., Bertheussen, K., 1995. Toxic effects of carbofuran and glyphosate on semen characteristics in rabbits. J. Environ. Sci. Health B 30, 513–534.
