Koliko zapravo znamo o glutenu — i zašto pitanje nije da li smeta svima

Retko koja namirnica izaziva toliko polarizovane reakcije kao gluten. Na jednoj strani su oni koji tvrde da je "demonizovan bez razloga", na drugoj oni koji ga izbegavaju čak i bez jasnog razloga. Istina je, kao i obično, složenija — i mnogo zavisi od toga o kojoj osobi govorimo.

Celijakija nije jedina priča o glutenu

Većina ljudi zna za celijakiju — autoimunu bolest kod koje gluten izaziva direktno oštećenje sluzokože tankog creva. Ono što je manje poznato jeste da postoji i necelijačna osetljivost na gluten — stanje kod kojeg osoba ima simptome slične celijakiji (nadutost, umor, digestivne tegobe, ponekad i sistemske simptome), ali bez merljivog oštećenja crevne sluzokože i bez pozitivnih antitela karakterističnih za celijakiju.

To znači da odsustvo dijagnoze celijakije ne isključuje automatski da gluten predstavlja problem za konkretnu osobu.

Zašto je ovo posebno relevantno kod autoimunih bolesti

Autoimune bolesti imaju tendenciju da se međusobno preklapaju. Osoba sa jednom autoimunom bolešću — uključujući Hašimoto tireoiditis — statistički ima povećan rizik od razvoja druge. Upravo je to razlog zašto se veza između glutena, celijakije i autoimunih bolesti štitaste žlezde toliko često proučava.

U poslednjih više od 20 godina objavljen je veliki broj naučnih radova koji istražuju:

• vezu između glutena i aktivacije autoimunog odgovora,

• mehanizme kojima necelijačna osetljivost na gluten može uticati na funkciju crevne barijere,

• preklapanje celijakije i drugih autoimunih bolesti, uključujući Hašimoto tireoiditis.

Ovo ne znači da gluten "izaziva" Hašimoto kod svih, niti da je eliminacija glutena univerzalno rešenje. Znači da je kod osoba sa autoimunim oboljenjem vredno razmotriti ovu vezu, umesto da se automatski isključi.

Pitanje nije da li gluten smeta svima — pitanje je da li smeta baš vama

Ovo je centralna poruka koju vredi zapamtiti: ne postoji univerzalan odgovor koji važi za svaku osobu. Neko sa Hašimotom može imati potpuno neutralnu reakciju na gluten, dok kod drugog isključivanje glutena dovodi do primetnog poboljšanja simptoma.

Zato se u dijetetskoj praksi decenijama koristi eliminaciona dijeta kao jedan od osnovnih alata za identifikaciju individualnih nutritivnih okidača:

1. Gluten se privremeno u potpunosti isključuje iz ishrane, na period dovoljno dug da se simptomi jasno prate.

2. Simptomi se beleže tokom tog perioda.

3. Gluten se zatim ponovo uvodi, kontrolisano.

4. Reakcija organizma na ponovno uvođenje pokazuje da li je gluten zaista bio faktor.

Ako gluten nije problem, ponovno uvođenje će to pokazati. Ako jeste, eliminaciona dijeta pomaže da se to jasno identifikuje — bez nagađanja.

Gluten nije esencijalan nutrijent

Vredi razjasniti i jednu čestu zabrinutost: da li isključivanje glutena znači da će organizmu nedostajati nešto važno? Odgovor je ne. Gluten nije esencijalan nutrijent, i ne postoji nijedan nutrijent koji se nalazi isključivo u pšenici, ječmu ili raži, a koji se ne može obezbediti iz drugih namirnica. To znači da probno isključivanje glutena, sprovedeno pravilno, ne nosi nutritivni rizik — sve neophodne makro- i mikronutrijente moguće je obezbediti iz drugih izvora.

Šta ovo znači u praksi

Kod osoba sa Hašimoto tireoiditisom, pitanje glutena zaslužuje individualnu procenu, ne generalizovan odgovor "da" ili "ne". Umesto da se oslanjate na ono što ste pročitali da važi za "sve sa autoimunim bolestima", vredi proceniti sopstvenu reakciju kroz strukturiran, kontrolisan pristup — po mogućstvu uz podršku nutricioniste koji može pravilno voditi proces eliminacije i ponovnog uvođenja.

Literatura za ovu temu

• Araújo, E.M.Q., Coutinho-Lima, C.R.O., de Sousa, A.S., de Souza, L.M.S., Ramos, H.E., de Almeida-Pititto, B., De Luca Canto, G., & Trevisani, V.F.M. (2025). Effects of gluten-free diet in non-celiac Hashimoto's thyroiditis: A systematic review and meta-analysis. Nutrients, 17(21), 3437. DOI: 10.3390/nu17213437.

• Piticchio, T., Frasca, F., Malandrino, P., Trimboli, P., Carrubba, N., Tumminia, A., Vinciguerra, F., & Frittitta, L. (2023). Effect of gluten-free diet on autoimmune thyroiditis progression in patients with no symptoms or histology of celiac disease: A meta-analysis. Frontiers in Endocrinology, 14, 1200372. DOI: 10.3389/fendo.2023.1200372.

• Lundin, K.E.A., & Wijmenga, C. (2015). Coeliac disease and autoimmune disease — genetic overlap and screening. Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology, 12(9), 507–515. DOI: 10.1038/nrgastro.2015.136.

• Vojdani, A., & Tarash, I. (2013). Cross-reaction between gliadin and different food and tissue antigens. Food and Nutrition Sciences, 4(1), 20–32. DOI: 10.4236/fns.2013.41005.

• Malandrini, S., Trimboli, P., Guzzaloni, G., Virili, C., & Lucchini, B. (2022). What about TSH and anti-thyroid antibodies in patients with autoimmune thyroiditis and celiac disease using a gluten-free diet? A systematic review. Nutrients, 14(8), 1681. DOI: 10.3390/nu14081681.

Sadržaj ovog članka je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili terapiju. Zdravstvene preporuke treba prilagoditi svakoj osobi individualno, u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem i nalazima.