Zašto je Hašimoto danas toliko češći

Ako su naši geni uglavnom isti kao pre 50 godina — zašto danas srećem toliko više pacijentkinja sa Hašimotom nego što je to bio slučaj pre samo jednu deceniju?

Odgovor nije jednostavan. I nije jedan.

Nema jedne namirnice koja izaziva Hašimoto. Nema jednog stresnog događaja koji ga pokreće. Ono što vidim u praksi — i što nauka potvrđuje — jeste kombinacija genetske predispozicije i godina izlaganja faktorima iz okruženja.

Prvo, malo istorije. Hašimoto tireoiditis nije nova bolest. Japanski lekar Hakaru Hashimoto opisao ga je davne 1912. godine, na samo četiri pacijentkinje. Ono što se promenilo nije priroda bolesti — promenila se naša sposobnost da je prepoznamo.

Nekada se dijagnoza postavljala kasno, tek kad je hipotireoza bila neosporna. Danas merimo Anti-TPO i Anti-TG antitela i hvatamo autoimuni proces godinama ranije. Ultrazvuk štitaste žlezde često pokaže promene i kad su nalazi krvi još uvek "na granici".

Deo porasta broja obolelih je, jednostavno, to što više tražimo — pa više i pronalazimo.

Ali nije samo to. Istraživanja ukazuju i na stvaran porast broja obolelih, ne samo bolju dijagnostiku. Prevalencija se kreće od 2% do preko 5% odrasle populacije, u zavisnosti od kriterijuma — a kod žena u reproduktivnom dobu, taj broj je znatno veći. Bolest se javlja 5 do 10 puta češće kod žena nego kod muškaraca, i estrogen ima svoju ulogu u tome, iako mehanizam nije potpuno razjašnjen.

Zašto danas više? Način života se promenio. Izloženost zagađivačima iz okruženja se promenila. Obrasci ishrane, nivo hroničnog stresa — sve to je drugačije nego pre pola veka.

Ovi faktori sami po sebi ne izazivaju bolest kod bilo koga. Ali kod osobe koja je genetski predisponirana, mogu biti tačno onaj okidač koji pokrene ili ubrza autoimuni proces.

Zato nemojte tražiti jedan uzrok, i nemojte očekivati jedno rešenje koje sve reši preko noći. Oporavak ne počinje jednom dijetom ili jednim suplementom. Počinje navikama koje ponavljate svaki dan — dosledno, ne savršeno.

Literatura za ovu temu

• Caturegli, P., De Remigis, A., & Rose, N.R. (2014). Hashimoto thyroiditis: Clinical and diagnostic criteria. Autoimmunity Reviews, 13(4–5), 391–397. DOI: 10.1016/j.autrev.2014.01.007.

• Hu, X., Chen, Y., Shen, Y., Tian, R., Sheng, Y., & Que, H. (2022). Global prevalence and epidemiological trends of Hashimoto's thyroiditis in adults: A systematic review and meta-analysis. Frontiers in Public Health, 10, 1020709. DOI: 10.3389/fpubh.2022.1020709.

• McLeod, D.S.A., & Cooper, D.S. (2012). The incidence and prevalence of thyroid autoimmunity. Endocrine, 42(2), 252–265. DOI: 10.1007/s12020-012-9703-2.

• Vanderpump, M.P.J. (2011). The epidemiology of thyroid disease. British Medical Bulletin, 99(1), 39–51. DOI: 10.1093/bmb/ldr030.

• Weetman, A.P. (2020). An update on the pathogenesis of Hashimoto's thyroiditis. Journal of Endocrinological Investigation, 44(5), 883–890. DOI: 10.1007/s40618-020-01477-1.

Sadržaj ovog članka je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili terapiju. Zdravstvene preporuke treba prilagoditi svakoj osobi individualno, u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem i nalazima.