Da li znate zašto ste depresivni?
Depresija je poprimila epidemijske razmere. Ipak, neki od uzroka depresije se veoma lako mogu sprečiti i/ili lečiti. Kliničari obično tvrde da se ne zna tačan uzrok ove epidemije ili da je po sredi genetika. Zatim prepisuju antidepresive. Da li mislite da je uzrok vaše depresije nedost
atak Zolofta, Maprotilina ili Cipraleksa? Većina ovoga, zapravo nije tačno. Mnogi uzročnici depresije su poznati i mogu se uspešno tretirati, ako znate šta tražite.
U proseku, 10%-15% ljudi obolelih od depresije imaju smanjenu funkciju štitaste žlezde. Međutim, mnogo problema sa štitastom žlezdom ostaje nedijagnostikovano zbog lošeg odabira analiza koje koje kliničari zahtevaju. Pravilan odabir analiza uvek mora da obuhvati sledeće:
-Thyroid-stimulating hormone (TSH)
- Free serum thyroxine (fT4)
- Free triiodothyronine (fT3)
- Reverse T3 (rT3)
- Anti-thyroglobulin antibodies (anti-TG)
-Anti-thyroid peroxidase antibodies (anti-TPO)
Sveobuhvatni tireoidni panel je neophodan da bi se dijagnostikovao poremećaj rada tireoidne žlezde i eventualno doveo u vezu sa depresijom. Medicinska literatura jasno dovodi u vezu nizak nivo T3 hormona sa dugotrajnom depresijom. Zapravo, standardna terapija hipotireoidizma podrazumeva samo T4 hormon. To čak, može dovesti do jačanja simtoma depresije, zbog toga što organizam nije u stanju da konvertuje T4 u T3. Na žalost, većina kliničara ispituje samo T4 i TSH hormone, ne obraćajući pažnju na T3. Naročito se retko ispituje rT3, koji pokazuje kakvi su kapaciteti organizma da T4 konvertuje u T3. Hormon T3 je aktivan i neophodan je ćelijama.
Još jedna od mogućnosti je da patite od autoimune tireoidne depresije. Medicinska literatura je potvrdila da su žene sa visokim nivoima anti-TPO antitela mnogo podložnije depresiji. Dakle, ukoliko se kod vas pojave simptomi depresije, sasvim sigurno treba obaviti sveobuhvatnu analizu štitaste žlezde.
Depresija i adrenalna funkcija
Depresija može biti povezana sa poremećajem telesnog sistema za kontrolu stresa. HPA (hypothalamic pituitary adrenal) je kompleksan komunikacioni sistem između hipotalamusa, hipofize i nadbubrežnih (adrenalnih) žlezda. Hipotalamus je deo mozga koji kontroliše brojne telesne funkcije uključujući i emocije, ponašanje, bol i zadovoljstvo. Hipofiza je, između ostalog, zadužena za proizvodnju veoma važnih hormona. Adrenokortikotropni hormon je najznačajniji kada se govori o depresiji. On stimuliše adrenalne žlezde da luče hormone stresa, pre svega kortizol i DHEA (Dehydroepiandrosterone).
Kada osoba ima depresivne misli, hipotalamus šalje signale hipofizi da ova proizvede više hormona. Hipotalamus je zapravo, informativni centar iz koga se šalju signali u ostale delove tela kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje i dobrobit organizma. Depresivne osobe često imaju problem u komunikacijskom sistemu između hipotalamusa, hipofize i adrenalnih žlezda. Ukoliko je HPA hiperaktivan (preterano lučenje kortizola) osoba može iskusiti depresivne simptome.
Nutritivni deficiti, hemijski toksini i depresija
Naš organizam zahteva optimalne unose makrominerala i minerala u tragovima kao što su na primer: magnezijum, cink, vanadijum, molibden, kalcijum, selen itd. Višak ili manjak određenih nutrijenata može dovesti do razvoja depresije. Na primer: nizak nivo cinka je povezan sa razvojem depresije, nedostatak magnezijuma može dovesti do raznih psihičkih poremećaja povezanih sa depresijom i/ili psihozom, a ukoliko je mineral vanadijum u višku može dovesti do maničnih simptoma.
Hemijska povezanost: Nevidljivi toksini u mozgu
Problem sa toksinima je što se nalaze svuda oko nas i teško ih je izbeći. Osetljivost na razne hemikalije se razvija nedeljama, mesecima, pa i godinama, polako oštećujući vaše detoksikacijske mehanizme. Nije neuobičajeno da osoba iskusi simptome depresije nakon što se u kuću unesu novi tepih, nove sedeće garniture ili drugi komadi nameštaja premazani antizapaljivim sredstvom, na primer. Ili nakon renoviranja kuće, kada se puno različitih hemikalija unosi u životni prostor. Inače, nivo toksina u zatvorenom prostoru je mnogostruko veći nego napolju, čak iako živite u velikom gradu. Zbog toga se savetuje stalno provetravanje i po mogućstvu držanje blago otvorenog prozora, sve vreme.
Objašnjenje je jednostavno: Da bi naš organizam detoksikovao hemijske toksine, potrebna mu je adekvatna količina cinka, recimo. Cink pokreće enzim alkoholnu dehidrogenazu koji služi za detoksikaciju svakodnevnih kućnih hemikalija, između ostalog. Najčešća hemikalija pronađena u tepisima, završnim slojevima nameštaja, fotokopir mašinama, kancelarijskom priboru (belilo), sredstvima za čišćenje, polirima, voskovima, lepkovima i drugim uobičajenim kućnim i kancelarijskim sredstvima je TRIHLORETILEN.
Kada smo izloženi hemikalijama, udisanjem, preko kože ili na druge načine, organizam pokreće svoj detoksikacijski mehanizam koji zavisi od mnogih makro i mikro nutrijenata. U normalnim okolnostima ove hemikalije će biti neutralizovane uz pomoć našeg detoksikacijskog sistema i eliminisane. Ipak, ukoliko imamo nedostatak nekog od neophodnih nutrijenata za detoksikaciju, hemikalije će kružiti kroz organizam, putem cirkulacije i akumuliraće se u našem mozgu. Ove hemikalije se u mozgu veoma čsto konvertuju u još toksičnija jedinjenja i to nas čini ošamućenim, vrti nam se u glavi, misli su nam zbrkane, ne možemo da se koncentrišemo i osećamo se veoma depresivno.
Ne postoji jedan, univerzalan tretman koji će pomoći svim ljudima. Ono što može pomoći jednoj osobi, apsolutno ne znači da će biti dobro za nekog drugog. Potrebna je iscrpna analiza simptoma i potencijalnih uzroka, kako bi bili sigurni šta je uzrok vaše depresije. To je zapravo, komplikovan, detektivski posao.
Razmislite još jednom. Da li i dalje smatrate da uzrok vaše depresije leži u genetici ili nedostatku antidepresiva?
Reference:
1. Rack SK, Makela EH. Hypothyroidism and depression: a therapeutic challenge. Ann Pharmacother. 2000 Oct; 34 (10): 1142-5.
2. Cooke RG, Joffe RT, Levitt AJ. T3 augmentation of antidepressant treatment in T4-replaced thyroid patients. J Clin Psychiatry. 1992 1992Jan;53(1):16-8.
3. Weissel M. Administration of thyroid hormones in therapy of psychiatric illnesses] Acta Med Austriaca. 1999;26(4):129-31.
4. Hickie I, Bennett B, Mitchell P, Wilhelm K, Orlay W. Clinical and subclinical hypothyroidism in patients with chronic and treatment-resistant depression. Aust N Z J Psychiatry. 1996 Apr;30(2):246-52.
5. Haggerty JJ Jr, Prange AJ Jr. Borderline hypothyroidism and depression. Annu Rev Med. 1995;46:37-46.
6. Joffe RT, Levitt AJ. Major depression and subclinical (grade 2) hypothyroidism. Psychoneuroendocrinology. 1992 May-Jul;17(2-3):215-21.
7. Pop VJ, Maartens LH, Leusink G, van Son MJ, Knottnerus AA, Ward AM, Metcalfe R, Weetman AP.Are autoimmune thyroid dysfunction and depression related? J Clin Endocrinol Metab. 1998 Sep;83(9):3194-7.
8. Konig F, von Hippel C, Petersdorff T, Kaschka W. Thyroid autoantibodies in depressive disorders Acta Med Austriaca. 1999;26(4):126-8.
9. von Zerssen D, Doerr P, Emrich HM, Lund R, Pirke KM. Diurnal variation of mood and the cortisol rhythm in depression and normal states of mind. Eur Arch Psychiatry Neurol Sci. 1987;237(1):36-45.
10. Guechot J, Lepine JP, Cohen C, Fiet J, Lemperiere T, Dreux C. Simple laboratory test of neuroendocrine disturbance in depression: 11 p.m. saliva cortisol. Neuropsychobiology. 1987;18(1):1-4.
11. Guechot J, Fiet J, Passa P, Villette JM, Gourmel B, Tabuteau F, Cathelineau G, Dreux C. Physiological and pathological variations in saliva cortisol. Horm Res. 1982;16(6):357-64.
12. Galard R, Gallart JM, Catalan R, Schwartz S, Arguello JM, Castellanos JM. Salivary cortisol levels and their correlation with plasma ACTH levels in depressed patients before and after the DST. Am J Psychiatry. 1991 Apr;148(4):505-8.
13. Goodyer I, Herbert J, Moor S, Altham P. Cortisol hypersecretion in depressed school-aged children and adolescents. Psychiatry Res. 1991
