Kako stres uzrokuje gojaznost

Svi mi živimo u veoma stresnom vremenu. Zahtevi, koji se pred nas postavljaju, su sve veći a pomoći je malo. Novac, karijera, porodica, supružnici, prijatelji i rodbina, svi traže da im posvetimo vreme i energiju. Vremena za sebe imamo sve manje. Mnogi su već u takvoj kolotečini da i kada bi imali neko dodatno vreme, ne bi umeli da ga iskoriste za opuštanje, relaksaciju i uživanje.

Mi zapravo, više ne umemo da živimo bez stresa i konstantnih pritisaka a to ostavlja značajne posledice na naše zdravlje i našu vitku liniju. U stvari, mnogi moji pacijenti kažu kako su počeli da se goje onda kada je nastupila neka stresna situacija. Stres se naročito odražava na kilažu onda kada stresna situacija traje duže vremena (produženi stres). To može biti problem sa detetom tinejdžerom, starim bolesnim roditeljima, gubitak posla, grozan šef koji vas svakodnevno kinji i nervira ili neveran supružnik, na primer. Sve su to stanja produženog stresa koji utiče na biohemijske procese u našem organizmu i naš metabolizam.

Šta se zapravo dešava u našem organizmu kada smo pod stresom i kako stres uzrokuje gojaznost?

Stres uzrokuje preterano lučenje kortizola, hormona stresa, koji ako je u pravoj količini, čini da se osećate energično i živahno ali ako ga imate u višku on čini da organizam čuva svaki, i najmanji gram masti koja se unese ili proizvede u organizmu, bez obzira koliko malo jedete i koliko puno vežbate.

Suvišan stres kompromituje zidove creva i izaziva crevnu propustljivost (leaky gut). Kao što znamo, propustljiva creva izazivaju upalne procese u organizmu. Upala se smatra najznačajnijim faktorom za razvoj gojaznosti i stvaranje upornog sala (naročito na stomaku)

Stres menja sastav mikrobioma. Poremećen mikrobiom doprinosi razvoju upalnih procesa, propustljivih creva i stomačnih problema koji i sami, dodatno doprinose stresu.

Osim ovih ,,unutrašnjih“ razloga postoje i oni ,,spoljašnji“. Kada smo pod stresom ne jedemo redovno. Ređe doručkujemo ako od ranog jutra žurimo da bi ispunili sve obaveze. Lakše posežemo za nezdravom hranom, onom koja doprinosi gojaznosti, zbog poremećene hemije u mozgu žudimo za slatkim i energetskim namirnicama kako bi se na trenutak osetili opuštenije.

Šta možete učiniti:

- Spavajte dovoljno

- Smanjite unos ugljenih hidrata

- Zabavljajte se (izađite sa prijateljima, pogledajte film, plešite po kući, slušajte omiljenu muziku od ranog jutra, smejte se, radujte se malim stvarima)

- Ne shvatajte život preozbiljno. Stvari će se odvijati i bez vaše preterane brige

- Eliminišite sve obaveze koje nisu prioritetne

- Suplementirajte se. Neke od potentnih biljaka za sniženje kortizola su: ginseng, rodiola, ašvaganda. To su takozvani adaptogeni. Takođe, dodajte vitamin C i kompleks vitamina B u svoju ishranu