ZAŠTO STE GOJAZNI I KAKO TO DA SPREČITE I LEČITE

Sigurna sam da većina ljudi smatra da zna uzrok svoje gojaznosti. Da li i vi spadate u tu grupu? A, šta ako je većina onoga što znate o gojaznosti i mršavljenju pogrešno?

Od kada su Vlade država i industrija počeli da brinu o našoj ishrani i telesnoj masi, broj gojaznih u razvijenim društvima i društvima u razvoju se utrostručio. Broj osoba obolelih od dijabetesa tip 2, takozvani dijabetes odraslog doba, kao i broj gojazne dece se udesetostručio. Broj dece obolele od dijabetesa tip 2 rapidno raste u svim društvima. Do osamdesetih godina prošlog veka nije zabeležen dijabetes tip 2 kod dece. Zato mu je i dat naziv ,,dijabetes odraslih“.

Poznate su vam one krilatice:

- ,,Jedi manje i vežbaj više“

- ,,Sve je u energetskom balansu“

- ,,Ključ je u tome da potrošiš više kalorija nego što ih uneseš“

- ,,Treba brojati kalorije“

Današnji nutricionisti su naučeni da broje kalorije, isto kao i vi. Da li vam se čini da vam ovi saveti pomažu? Da li uspevamo da smanjimo broj gojaznih ili ga konstantno povećavamo? Da li ste nakon par nedelja od prestanka dijete sa brojanjem kalorija vratili pređašnju težinu i dodali još koji kilogram? Nešto tu ne štima. Evo šta.

Fokusiranje na kalorije nas odvlači od suštine. Ljudski organizam ne funkcioniše po Njutnovom prvom zakonu termodinamike, niti funkcioniše u laboratorijskim uslovima. Vaš organizam treba na određeni način da metaboliše hranu. I, za vaš organizam uopšte nije isto metabolisanje sladoleda i karfiola na primer, makar uneli jednak broj kalorija iz ovih namirnica.

Karfiol i sladoled stimulišu potpuno različite biohemijske reakcije i procese u organizmu. Različite hormone, enzime, neurotransmitere...

Zahvaljujući sladoledu će vam skočiti šećer i insulin. Jetra će se boriti da uskladišti višak energije metabolišući šećer u mast. Ova mast se uglavnom skladišti oko struka i stomaka. To su takozvane visceralne masti i njih je veoma važno meriti ako ste gojazni ili imate insulinsku rezistenciju ili dijabetes. Dakle, visceralne masti se talože usled konzumiranja ugljenih hidrata (šećera), naročito rafinisanih. Ovde spadaju hleb, testenine, pirinač, krompir i svi ostali oblici šećera, uljučujući i med (jedno od najčešće postavljanih pitanja vezano za šećere).

Osim toga, šećer, insulin i visceralne masti će poremetiti funkcije vaših neurotransmitera. Ovaj poremećaj, uz nagli pad šećera u krvi dovešće do usporenja metabolizma i do toga da konstantno osećate glad. Za razliku od kalorija iz sladoleda, kalorije iz karfiola, koliko god da ih ima, doprineće balansu šećera u krvi, učiniti vas sitim i smanjiti vaš apetit.

Ukoliko se pridržavate niskokalorijske dijete duže vreme, organizam dobija signal da ga ne hranite dovoljno i da gladuje. To je okidač koji pokreće mehanizam usporavanja metabolizma. Na taj način se organizam brani od gladovanja. I, evo vas u začaranom krugu. Jedete malo, stalno ste gladni, vežbate ali nakon početnih 4-5kg koje ste izgubili, ni makac. Onda odete na kontrolu kod svog nutricioniste i on vam dodatno smanji broj kalorija! Istina, ukoliko ste uporni, izgubićete kilograme na ovaj način, iako ćete se osećati iscrpljeno i mizerno. Pitanje je koliko dugo neko može da bude na režimu od 1700-1500 kalorija ili manje. I, šta će se desiti toj osobi kada prestane sa takvim režimom?

Desiće se upravo ono što se mnogima od vas desilo, takozvani Jo-Jo efekat koji je potpomognut usporenjem metabolizma. Naš metabolizam je ugrađen u naše gene još iz praistorije i snaga dobrovoljnog odricanja tu ne može da se takmiči jer je osnovni mehanizam našeg organizma usmeren na samoodržanje.

Jednostavno je; ukoliko vaš organizam gladuje trudiće se svim silama da zadrži što više energije ili skladištenjem ili usporavanjem biohemijskih procesa, a najčešće i jednim i drugim.

Razlika je u sastavu namirnica, ne u kalorijama. Razlika je u kvalitetu, ne u kvantitetu.

Dakle, ako želite da sprečite nastanak gojaznosti ili želite da je se rešite, ne brinite o količini sve dok je kvalitet vaše hrane vrhunski.

Nekoliko saveta:

1. Osnov svakog obroka treba da bude povrće,

2. Uz povrće jedite kvalitetne proteine (meso, riba, jaja),

3. U svakom obroku treba da bude dovoljno kvalitetnih masti (hladno ceđena ulja, semenke i orašasti plodovi su najbolji izvori). Ne bojte se masti. Održavaju sitost i pomažu ubrzanju metabolizma,

4. Dovoljna vam je jedna voćka dnevno (jabuka, kruška, veća breskva) ili šaka sitnijeg voća

5. U salate možete dodavati ili uz voće jesti semenke i orašaste plodove, u manjim količinama (1 šaka dnevno),

6. Potpuno izbacite sve proste šećere iz ishrane

7. Drastično smanjite unos složenih šećera

8. Potpuno izbacite industrijske proizvode