Verovali ili ne, masna jetra je problem koji pogađa gotovo trećinu današnjeg odraslog stanovništva u zapadnim društvima. To je veoma značajan javnozdravstveni problem na koji se ne obraća dovoljno pažnje. Zbog toga je edukacija od ključnog značaja. Nealkoholna masna jetra je jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj dijabetesa, srčanih oboljenja, karcinoma, demencije i drugih hroničnih oboljenja. Šta uzrokuje nealkoholnu masnu jetru? Kod prethodnih generacija, masna je

Oksidativni stres je stanje koje se javlja kada prooksidansi (slobodni radikali) prevaziđu antioksidativnu zaštitu organizma. Slobodni radikali su nestabilni molekuli, visoke reaktivnosti, koji u organizmu stupaju u hemijske reakcije sa delovima ćelija (proteinima, lipidima, ugljenim hidratima, molekulima DNK), pri čemu dovode do biohemijskih, strukturnih i funkcionalnih poremećaja. Kada postoji povećana produkcija slobodnih radikala i smanjena sposobnost njihove neutralizaci

Osim što su genetski određene, sve bolesti su i bolesti našeg imunog sistema. Pri tome treba istaći da geni nisu naša sudbina! Mogućnost modifikacije genske ekspresije (uključivanje i isključivanje pojedinih gena-ispoljavanje određene osobine) naziva se epigenetika i jedna je od najuzbudljivijih naučnih oblasti, danas. Umesto da posmatrate svoje gene kao nešto što zacrtano i nepromenljivo utiče na vaš život, posmatrajte ih kao dinamične. Ispoljavanje gena, odnosno vaše na

Da li ste znali da 90% ćelija u našem organizmu uopšte nisu ljudske ćelije? To su ćelije raznih mikroorganizama, pre svega bakterija i u nama ih ima 10 puta više nego naših, ljudskih ćelija. Ovaj skup mikroorganizama u našem organizmu naziva se mikrobiom. Ambiciozni projekat za proučavanje ljudske genetike (The Human Genome Project) započeo je 1990. godine sa namerom da detektuje i mapira sve naše ljudske gene i njihovu ulogu. Cilj naučnika, koji su učestvovali u projektu,

Ako nisu ljudske, čije su ćelije u našem organizmu? To su ćelije raznih mikroorganizama, pre svega bakterija i u nama ih ima 10 puta više nego vaših, ljudskih ćelija. Ovaj skup mikroorganizama u našem organizmu naziva se mikrobiom. Najznačajnija naučna otkrića u oblasti biologije i medicine, u poslednjih nekoliko godina bave se proučavanjem mikrobioma. To je minijaturni svet sačinjen od miliona mikroskopskih organizama koji stanuju u vašem gastrointestinalnom traktu. Ovi o

Hroničan bol može zahvatati mišiće, zglobove, kosti ili nerve. Takav šetajući, uporan bol, koji traje mesecima se naziva FIBROMIJALGIJA . Fibromijalgija danas pogađa milione ljudi na svetu. Osim bola, uobičajeni simptomi su umor, poremećaj sna, nemogućnost koncentracije, kognitivni poremećaji, depresija i osetljivost i bol određenih tačaka na telu. Konvencionalna medicina još uvek nije otkrila uzrok pojave fibromijalgije i nudi samo simptomatska rešenja, kao što su lekovi pro

Održavanje adekvatne crevne flore je od suštinskog značaja za sveukupno zdravlje. Otkriće antibiotika je svakako revolucionarno dostignuće u medicini ali naše preterano i nepotrebno korišćenje ovih lekova može dovesti do ozbiljnih i dugotrajnih posledica, kojih tek od skoro, u potpunosti postajemo svesni. Ove posledice ne utiču samo na zdravlje jedinke, već mogu uticati na permanentne promene u mikroflori i narednih generacija, obzirom da se mikroflora nasleđuje od majke. T

Holesterol, tehnički nije mast; Umesto toga, klasifikovan je kao sterol, što je kombinacija steroida i alkohola. To je presudno za razumevanje da se ne može meriti nivo holesterola u krvi. Holesterol je rastvorljiv u mastima, a krv je uglavnom voda. Da bi holesterol mogao da se transportuje u krv, mora da bude vezan za specijalne proteine koji se zovu lipoproteini. Oni su klasifikovani prema njihovoj gustini; Dva najvažnija lipoproteina su lipoproteini niske gustine (LDL) i l

Sve bolesti počinju u stomaku. -Hipokrat Hipokrat je ovo rekao još pre 2000 godina ali mi tek sada razumemo pravi značaj njegovih reči i koliko je bio u pravu. Istraživanja u poslednjih 20 godina su otkrila da je zdravlje vašeg stomaka kritično za vaše sveukupno zdravlje. Poremećaji u stomaku doprinose razvoju dijabetesa, gojaznosti, reumatoidnog artritisa, autizma, depresije, sindroma hroničnog umora i drugih hroničnih oboljenja. Zapravo, mnogi smatraju da će zdravlje stom

Da li vas izbegavanje zasićenih masti, dijetetskog holesterola i uzimanje lekova za snižavanje holesterola (Statini) zaista štiti od infarkta srca ili šloga? Poslednjih godina sve je više istraživanja koja pokazuju da je nizak unos zasićenih masti faktor povećanja rizika od srčanih bolesti. Sledeće činjenice o zasićenim mastima potiču od dr Mari G. Enig, predsednice Price-Pottenger Nutrition Foundation. 1. Zasićene masne kiseline podižu nivo HDL, takozvanog dobrog h